Кисело сиријско грожђе

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Уместо да као врховни командант изда наредбу за бомбардовање Сирије због тога што је прешла његову ”црвену линију” и употребила хемијско оружје, Барак Обама је поступио као председник и од Конгреса затражио да му за ову интервенцију изгласа формално овлашћење.

По ”Њујорк тајмсу”, ово је један од његових ”најризичнијих потеза”, којим, у суштини, жели да подели одговорност. Са политичког аспекта, то је оцењено као и његово настојање да изађе из изолације, пошто за улазак у нову блискоисточну мочвару нема ентузијазма нити код већине савезбника, нити међу Американцима, који си сити ратовања: 9 година у Ираку и већ 12 у Авганистану.

Међу НАТО савезницима, у новој ”коалицији вољних”, после шокантног одбијања британског парламента да одобри нову казнену експедицију, сада су само Француска и Турска, што, у одсуству легалног покрића од стране Савета безбедности, Америку оставља прилично усамљеном.

Обама је заокрет додуше елоквенто образложио. ”Пошто сам као врховни командант донео одлуку на уверењу да је у интересу наше безбедности, ја сам такође свестан и да сам председник најстарије уставне демократије света”.

Ово (не)очекивано стискање кочнице, пошто је пре тога гас притиснут до даске, цинично се тумачи и као Обамино настојање да и Конгрес увуче у ћоше и које се сам зафарбао. Наиме, ”црвену линију” у сиријском песку је неопрезно, и чини се узгредно, повукао пре годину дана, у другачијим околностима, када се још веровало да ће закаснели талас Арапског пролећа однети и Башара Асада, поготово што је припадник мањинске секте шитских Алавита (12 одсто становника) у земљи у којој су велика већина (60 одсто) муслимански сунити.

”На десетине хиљада људи који гину у Сирији је глобална трагедија”, рекао је тада Обама репортерима, ”али као врховни командант ја морам да водим рачуна о америчким стратешким интересима и не можемо да интервенишемо у свакој хуманитарној трагедији у данашњем свету”.

После овога је међутим уследила опаска због које данас вероватно жали: ”Црвена линија за нас је ако почне размештај и употреба хемијског оружја”.

Америчке обавештајне службе су, како је изношено протеклих дана, утврдиле да је бојним отровом усмрћено више од 1.400 људи, међу којима и неколико стотина деце, па је ”црвена линија” тиме пређена. Ако не одржи реч, Обама ће изгубити кредибилитет, док ће се такође створити утисак да највећа светска сила прети празном пушком, што она себи тешко може да приушти.

У нацрту кратке декларације која је из Беле куће послата Конгресу, тражи се овлашћење за употребу оружаних снага САД ”која би била неопходна и адекватна у вези коришћења хемијског и другог оружја за масовно уништење у сиријском конфликту”. Циљ је да се спречи или одврати његова употреба, али и да доспе у руке терористичких група и ”других недржавних фактора”. Декларација, наравно, садржи и аргумент ”заштите САД и њених савезника и партнера од претње које доноси такво оружје”.

Обама је могао да прескочи Конгрес, који формално није донео одлуку о неком рату још од 1942, иако је Америка од онда ратовала у Кореји, Вијетнаму, Гренади, Панами, Ираку, у Босни и у Србији, Авганистану и Либији. Обама, уосталом, наредбу Пентагону да на сиријске циљеве лансира ”томахавке” може да изда и ако Конгрес не изгласа упућену му резолуцију, али би у том случају постао први председник у новијој америчкој историји коме су законодавци ускратили употребу силе.

По свему судећи, Обама поуздано зна да је сиријско грожђе веома кисело и не би баш да га проба. ”Не” Конгреса могао да би да му буде изговор да ”црвену линију”, о коју се већ саплиће, некако забашури. Јер, како ствари сада стоје, мало је изгледа да републикански конгресмени (који контролишу Представнички дом) који су му се досад супротстављали на сваком кораку, одједном почну да сарађују с њим.

То се видело и по првим реакцијама републиканских првака.  ”Искрено, нисам сигуран да ћу му дати лиценцу за рат, пошто, уз сво уважавање, нисам уверен да зна шта ради”, изјавио је Тим Грифин, републиканац из Арканзаса.

Одступницу су, у заједничком саопштењу, наговестила и два најратоборнија конзервативца, сенатори Џон Мекејн (Обамин ривал на председничким изборима 2008.) и Линдзи Грејем. ”Ми не можемо да чисте савести подржимо изоловане војне ударе који нису део шире стратегије која може да преокрене ситуацију на бојишту”, констатују они.

Обама не може поуздано да рачуна ни на подршку својих демократа, који имају тесну већину у Сенату. У редовима демократских конгресмена доста је ”либералних ветерана” који су још гневни због тога што су 2002. били обманути обавештајним извештајима да Ирак поседује велике количине хемијског оружја спремног за употребу, због чега су гласали за рат који се накнадно показао бесмисленим и изузетно скупим.

Што се тиче обичних Американаца, најновије истраживање реномираног ”Пју” центра показало је да само 50 одсто њих може на мапи да лоцира Сирију, док је анкета спроведена у априлу утврдила да само свеки пети прати вести о тамошњем грађанском рату.

Истраживање ТВ мреже Ен-Би-Си, предочено прошлог петка, утврдило је да додуше 58 одсто Американаца верује да је употреба хемијског оружја у било којој земљи ”црвена линија” која захтева ”значајну америчку реакцију”, али само 42 одсто верује да таква акција данас треба да буде предузета, док је само 21 одсто уверено да је то у националним интересу.

----------------------------------------------------------------

Кери: У Дамаску коришћен сарин

Вашингтон – Најновије лабораторијске анализе потврдиле су да је у нападу 21. августа у којем је настрадало више од 1.400 људи употребљен изузетно токсичан нервни гас сарин, изјавио је јуче амерички државни секретар Џон Кери у интервјуу ТВ мрежи Ен-Би-Си. Према његовим речима, то је утврђено на основу узорака крви и косе жртава, а шеф америчке дишломатије ову чињеницу је навео као додатни аргумент због којег Конгрес треба да председника Обаму овласти да против режима Башара ал Асада употреби силу.

Ово је први пут да је неки од америчких званичника изнео које тачно хемијско оружје је употребљено од стране режимских снага у Сирији.