Почео лов на корупцију

Ср­би­ја ће има­ти је­дин­стве­ну еви­ден­ци­ју ко­руп­тив­них кри­вич­них де­ла. У сва­ком ви­шем јав­ном ту­жи­ла­штву би­ће за­по­сле­ни фи­нан­сиј­ски струч­ња­ци као кон­сул­тан­ти у ис­тра­га­ма ко­руп­ци­је. Здрав­стве­не и обра­зов­не уста­но­ве мо­гу има­ти при­кри­ве­не ин­спек­то­ре, а ца­рин­ске ис­по­ста­ве би­ће по­кри­ве­не ка­ме­ра­ма. 

То су не­ке од ме­ра ко­је омо­гу­ћа­ва Ак­ци­о­ни план за спро­во­ђе­ње На­ци­о­нал­не стра­те­ги­је за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је. Вла­да је про­шле не­де­ље, у сен­ци за­вр­шет­ка ре­кон­струк­ци­је, усво­ји­ла Ак­ци­о­ни план, па су упра­во по­че­ли да те­ку сви ро­ко­ви за пред­у­зи­ма­ње кон­крет­них ме­ра за спро­во­ђе­ње ци­ље­ва Стра­те­ги­је.

Пре­ци­зно је на­ве­де­но ко­ји за­ко­ни и дру­ги про­пи­си мо­ра­ју би­ти из­ме­ње­ни и у ком ро­ку, а по­кри­ве­не су го­то­во све обла­сти, од по­ли­ти­ке и фи­нан­си­ја, до обра­зо­ва­ња, пра­во­су­ђа, спор­та и ме­ди­ја.

– Не­ма ни­јед­не ин­сти­ту­ци­је и не­ма ни­јед­ног др­жав­ног слу­жбе­ни­ка ко­ји не тре­ба да се бо­ре про­тив ко­руп­ци­је. Је­ди­но је пи­та­ње ка­ко охра­бри­ти љу­де, а би­ће охра­бре­ни, из­ме­ђу оста­лог, до­но­ше­њем за­ко­на о за­шти­ти уз­бу­њи­ва­ча. Тај за­кон тре­ба да га­ран­ту­је пу­ну за­шти­ту по­тен­ци­јал­них уз­бу­њи­ва­ча, да пред­ви­ди санк­ци­је пре­ма они­ма ко­ји спро­во­де од­ма­зду, али и на­гра­ђи­ва­ње уз­бу­њи­ва­ча. На­да­мо се да ће тај за­кон у де­цем­бру би­ти пред На­род­ном скуп­шти­ном – ка­же Ра­до­мир Илић, по­себ­ни са­вет­ник ми­ни­стра прав­де и др­жав­не упра­ве.

Спро­во­ђе­ње Стра­те­ги­је и Ак­ци­о­ног пла­на над­зи­ре Аген­ци­ја за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је, а ту су за­тим Др­жав­на ре­ви­зор­ска ин­сти­ту­ци­ја и ин­тер­ни ре­ви­зо­ри, као и по­ли­ци­ја, ту­жи­ла­штво, суд, По­ре­ска упра­ва, Упра­ва за спре­ча­ва­ње пра­ња нов­ца и дру­ге ин­сти­ту­ци­је.

– Сви су­бјек­ти би­ће оба­ве­зни да Аген­ци­ји за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је до­ста­вља­ју по­лу­го­ди­шње и го­ди­шње из­ве­шта­је о ак­тив­но­сти­ма ко­је су пред­у­зе­ли. За раз­ли­ку од прет­ход­не стра­те­ги­је, са­да ће они би­ти у оба­ве­зи да до­ста­ве и до­ка­зе да су за­и­ста из­вр­ши­ли ак­тив­но­сти ко­је су на­ве­ли у из­ве­шта­ју. Аген­ци­ја под­но­си из­ве­шта­је На­род­ној скуп­шти­ни, ко­ја рас­пра­вља о ра­ду Аген­ци­је и о спро­во­ђе­њу Стра­те­ги­је, па до­но­си за­кључ­ке и упу­ћу­је их вла­ди, ко­ја пред­у­зи­ма кон­крет­не ме­ре по­во­дом за­кљу­ча­ка Скуп­шти­не и ду­жна је да у од­ре­ђе­ном ро­ку оба­ве­сти Скуп­шти­ну о то­ме шта је пред­у­зе­ла. Та­ко ја­ча­мо уло­гу На­род­не скуп­шти­не и има­мо за­о­кру­же­ну це­ли­ну. С дру­ге стра­не, Са­вет за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је је са­ве­то­дав­но рад­но те­ло вла­де, ко­је пра­ти ак­тив­но­сти свих ми­ни­стар­ста­ва. При Ми­ни­стар­ству прав­де ће би­ти осно­ва­на гру­па за ко­ор­ди­ни­са­ње спро­во­ђе­ња Стра­те­ги­је – об­ја­шња­ва Мир­ја­на Ми­хај­ло­вић, са­вет­ни­ца ми­ни­стра прав­де и др­жав­не упра­ве.

Пред­ви­ђе­но је да се у пот­пу­но­сти еви­ден­ти­ра­ју јав­ни при­хо­ди и да се рад По­ре­ске упра­ве учи­ни пот­пу­но ви­дљи­вим кроз си­стем е-по­ре­за, ко­ји је ком­пли­ко­ва­на ин­фор­ма­тич­ка ма­ши­не­ри­ја, па је нео­п­ход­но и еду­ко­ва­ти гра­ђа­не ка­ко да ко­ри­сте тај си­стем. Стра­те­ги­ја пла­ни­ра и уво­ђе­ње је­дин­стве­ног иден­ти­фи­ка­ци­о­ног по­ре­ског бро­ја (ЈИПБ). 

– Тро­ше­ње бу­џет­ских сред­ста­ва та­ко­ђе нам ни­је тран­спа­рент­но. Сва­ки гра­ђа­нин тре­ба да зна и ка­ко се фор­ми­ра бу­џет и ка­ко се он тро­ши. То не зна­ју ни чла­но­ви вла­де, а ка­мо­ли гра­ђа­ни. Та­ко­ђе, по­треб­на је и кон­тро­ла сред­ста­ва до­би­је­них кроз до­на­ци­је и кроз про­јек­те од стра­не ЕУ или дру­гих др­жа­ва – ка­же Ра­до­мир Илић.

Пе­то­го­ди­шња стра­те­ги­ја бор­бе про­тив ко­руп­ци­је на­ла­же по­се­бан опрез ка­да је реч о јав­ним пред­у­зе­ћи­ма. Јер, ка­ко ка­же Илић, у Ср­би­ји ви­ше не­ма шта да се при­ва­ти­зу­је, па су за ин­ве­сти­то­ре са­да за­ни­мљи­ва јав­на пред­у­зе­ћа, са ко­ји­ма се мо­гу скла­па­ти јав­но-при­ват­на парт­нер­ства. Је­ди­ни при­мер та­квог по­сла за са­да је „бу­сплус”, а у бу­дућ­но­сти тре­ба па­зи­ти да та­кви уго­во­ри не бу­ду на ште­ту јав­них пред­у­зе­ћа.

– Као јед­но од нај­ве­ћих за­ла, На­ци­о­нал­на стра­те­ги­ја пред­ви­де­ла је по­ли­тич­ку ко­руп­ци­ју. Она је нај­те­жа, јер је то за­пра­во си­стем­ска ко­руп­ци­ја у нај­ви­шим ор­га­ни­ма вла­сти. Она се нај­те­же ле­чи, а осим ма­те­ри­јал­не ште­те узро­ку­је и гу­би­так по­ве­ре­ња гра­ђа­на у све ин­сти­ту­ци­је др­жа­ве. Са­да по­сто­ји ја­ка по­ли­тич­ка во­ља да се ова ко­руп­ци­ја ис­ко­ре­ни, а основ­на иде­ја је да се ин­сти­ту­ци­је оја­ча­ју та­ко да ви­ше ни­ка­да не бу­де по­треб­на по­ли­тич­ка во­ља да би до­шло до бор­бе про­тив ко­руп­ци­је – ка­же Илић и на­ја­вљу­је уна­пре­ђе­ње За­ко­на о фи­нан­си­ра­њу по­ли­тич­ких ак­тив­но­сти, као и уво­ђе­ње кри­вич­ног де­ла „не­за­ко­ни­то бо­га­ће­ње”.

На­рав­но, по­ли­ци­ја и ту­жи­ла­штво су кључ­ни ак­те­ри кри­вич­ног го­ње­ња ко­руп­ци­је.

– На вр­ху пи­ра­ми­де је јав­но ту­жи­ла­штво, ко­је мо­ра има­ти бо­љу са­рад­њу са По­ре­ском и упра­вом за Упра­вом за спре­ча­ва­ње пра­ња нов­ца. Стра­те­ги­јом је пред­ви­ђе­но да по­ли­ци­ја мо­ра, уз кри­вич­ну при­ја­ву, од­мах да под­не­се и за­вр­ше­ну фи­нан­сиј­ску ис­тра­гу, а не да че­ка на­ред­бу ту­жи­о­ца о тој ис­тра­зи. У ту­жи­ла­штви­ма ће би­ти за­по­сле­ни и фи­нан­сиј­ски кон­сул­тан­ти, ко­ји ће од­мах би­ти укљу­че­ни у рад на кри­вич­ним при­ја­ва­ма, за­јед­но с ту­жи­о­ци­ма, па се не­ће че­ка­ти на ве­шта­че­ња – ка­же Илић.

Та­ко се ства­ра ам­би­јент за бр­зо ре­а­го­ва­ње, а исто­вре­ме­но се у дру­штву из­гра­ђу­је ат­мос­фе­ра у ко­јој гра­ђа­ни не тре­ба да се пла­ше да при­ја­ве ко­руп­ци­ју.