Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Путин изненадио Буша

Путин изненадио Буша
Руска радарска станица Габала у Азербејџану (Фото ЕПА)

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 8. јуна – Жестоку свађу између две најјаче војне силе света око новог размештаја пројектила, одједном је заменио предлог за сарадњу у изградњи заједничког ракетног штита – констатује се овде с приличном дозом чуђења, поводом јучерашњег састанка америчког и руског председника у Немачкој. "Владимир Путин је изненадио Џорџа Буша", указују, при том, вашингтонски аналитичари.

Све је "мирисало" на оживљавање конфронтације налик хладном рату, понављају уз напомену да је, кад су се најмање надали, шеф Кремља шефу Беле куће понудио нову врсту стратешке кооперације. Иницијативом да се у Азербејџану постави заједнички ракетни штит Русије, САД и других западних земаља, Путин је испоручио "озбиљан дипломатски и технички изазов" Вашингтону, чији је план да таква постројења инсталира у Пољској и Чешкој наишао на оштре осуде у Москви – сугерише "Њујорк тајмс", уз позивање на оцене неименованих експерата. "Али, чињеница да Буш није одмах одбацио Путинов предлог наговештава жељу обеју страна да се превазиђе размена непријатељских речи која је последњих месеци довела односе између две земље до најниже тачке после хладног рата" – додаје лист.

Појединим посматрачима се чини да су везе Америке и Русије доспеле до оригиналне фазе у којој се "алтернативни приступ", какав обично имају посредници или невладине организације, испољава – на највишем државничком нивоу. Буш и Путин су, наиме, и овог пута демонстрирали спретност да њихове личне контакте представе као одлучујући фактор регулисања односа између две силе, и као ефикаснији и толерантнији метод од других начина опхођења на релацији Вашингтон – Москва.

Испоставила се, уједно, тачном прогноза да је Буш позвао Путина да се 1. и 2. јула састану у породичном одмаралишту (Бушових) на североисточној атлантској обали САД, свестан да је за стабилизацију односа две земље – међу којима су остала многа неслагања па и око одређивања статуса Косова – потребно више разговора и у опуштенијој атмосфери. Рекло би се, чак, да то представља прилично неуобичајени, у савременим околностима, покушај "лидерског детанта" – смањивања затегнутости међу државама које воде, а са чијих чела обојица релативно ускоро одлазе.

Предвиђен је, ипак, и тимски рад. Двојица председника су се договорили да се "оснује радна група војних и дипломатских експерата са циљем да испитају могућности како да се сарађује у области ракетне одбране, питања које дуго изазива раскол између Русије и Сједињених Држава" – додаје њујоршки дневник.

Исти медиј наглашава да се поред техничких препрека које су "можда несавладиве" као изазов испоставља и "степен поверења" између две државе, које су "већ у раздору око будућности Косова, стања демократских институција у Русији, као и око приступа нуклеарном програму Ирана". Па се изражава недоумица: "Да ли је Путин био озбиљан (предлагач), а ако јесте, да ли ће Бела кућа прихватити његове предлоге". 

Уз опрез, овдашњи званичници, ипак, како се наводи, Путинов предлог виде као "корак у исправном правцу". Бушов саветник за националну безбедност Стив Хедли мисли да је "прерано рећи куда то води", али да има утисак да "Путин жели смањивање напетости" око ракетног питања и да је начинио "користан потез". Договорени посао експерата обеју страна је, каже, да "истраже ситуацију тако што ће све бити на столу". Шта – све, није прецизирано.

Два лидера су, кад се узме у обзир шта су обојица рекли, дошли и до важног закључка да Русија не прети Европи. Овде се, при том, цитирају речи портпарола Кремља Дмитрија Пескова да је новим предлогом Путин "још једном показао да је спреман да се нађе решење, не конфронтацијом и претњама било коме, већ заједничким радом".

За постојећу ракетну станицу Кабала у Азербејџану, о чијем коришћењу уз локалну сагласност треба да се договоре Американци и Руси, лист "Вашингтон пост" пише као о "шестстоспратној радарској згради за праћење ракетних путања, пре свега у Азији, и да представља важан део руског система за рано упозоравање". Хроничари подсећају, истовремено, да је Азербејџан земља од које би да се отцепи област Нагорно-Карабаха, где већину чине Јермени.

Азербејџан је такође северни сусед Ирана, за који Американци слуте да би једног дана могао да изгради далекометне ракете, што им је и био повод за план о постављању ракетног штита у централној Европи. Шта ће с тим планом Вашингтона бити, после Путинове понуде чији ће се домети "проучити" – питање је које захтева више времена за одговор, процењују овдашњи познаваоци.
М. Пантелић

--------------------------------------------------------------------------

Предности радара у Азербејџану

Санкт Петербург – Руски предлог сарадње са Сједињеним Америчким Државама у погледу радара Габала у Азербејџану има за циљ решавање безбедносних проблема заједно са америчким и европским партнерима, изјавио је јуче заменик руског премијера Сергеј Иванов. "Пре самита Г-8 (Група осам најразвијенијих земаља и Русије) било је апокалиптичних и алармантних прогноза о руско-америчкој сарадњи на плану безбедности. Предлог повезан за радар у Азербејџану показује да смо спремни за конструктивну сарадњу на плану безбедности за добробит наших партнера и свих других", пренела је руска новинска агенција Итар-Тас изјаву Иванова.

Руски председник Владимир Путин предложио је у четвртак на самиту Г-8 у Хајлигендаму да Русија и САД заједнички користе радарски систем у Азербејџану, преко којег се могу контролисати евентуалне ракетне претње из Ирана, чиме би отпала потреба за америчким ракетним штитом у Средњој Европи, чему се званична Москва жестоко противи.

Иванов је рекао је да "добро познаје ту радарску станицу коју је посетио кад је био министар одбране и да добро зна њене техничке могућности за праћење лансирања не само интерконтиненталних већ и крстарећих ракета у јужном сектору".

Иванов се помиње као један од најозбиљнијих конкурената за наследника председника Путина када овоме истекне мандат у марту 2008.

Радарска станица у Габали је у употреби од 1985. и омогућава откривање лансирања балистичких и крстарећих ракета на раздаљини од 6.000 километара.

Русија је са бившом совјетском кавкаском републиком Азербејџан склопила споразум о коришћењу станице у Габали 2002. и плаћа за то годишње седам милиона долара.
Танјуг

-------------------------------------------------------------------------

САД не прекидају разговоре о ракетном штиту

Варшава – Пољска је јуче саопштила да није добила сигнале од САД да би могло доћи до прекида разговора о постављању америчког одбрамбеног ракетног штита у централној Европи, пошто је Русија понудила алтернативни план.

Портпарол пољског министарства иностраних послова Роберт Шањавски рекао је да његова земља није примила никакав сигнал из САД о томе да та земља, можда, планира да напусти сарадњу (око ракетног штита), пренела је агенција Ројтерс.

Руски председник Владимир Путин сугерисао је председнику САД Џорџу Бушу, на самиту Г-8 у четвртак, да Вашингтон употреби радар у Азербејџану, који контролишу Руси, као и онај у Чешкој, уместо планираних ракетних постројења.

Русија се енергично супротставила америчком одбрамбеном ракетном плану, истичући да ће то пре поткопати безбедност Русије, него што ће одбранити САД и европске савезнике од Ирана и Северне Кореје.

Буша по повратку са састанка Г-8 очекују у Пољској, где ће разговарати о ракетном штиту са председником Лехом Качињским.

Амерички функционер који је желео да остане анониман рекао је да је заменик америчког државног секретара Џон Негропонте јуче телефонирао чешким и пољским функционерима да би их обавестио о исходу састанка Буш – Путин. "Без обзира на руски предлог, преговори са Чесима и Пољацима (о ракетном штиту) биће настављени", рекао је амерички извор истичући да функционери САД не виде руски предлог као замену за планирани централноевропски ракетни штит већ као његову допуну.
Танјуг

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.