Дамаск тражи да УН спрече агресију

Према извештајима агенција

Бејрут – Влада у Дамаску затражила је од Уједињених нација да спрече „било какву агресију” против Сирије после претње казненим ударом против сиријске армије због употребе хемијског оружја коју је током викенда најавио амерички председник Барак Обама, јавља Ројтерс.

У писму генералном секретару Бан Ки Муну и председници Савета безбедности Марији Кристини Персевал, сиријски амбасадор у УН Башар Џафари наводи да „генерални секретар УН треба да искористи своје одговорности да спречи било какву агресију на Сирију и да се заложи за постизање политичког решења сиријске кризе”, јавља сиријска државна агенција САНА.

Савет безбедности се позива да „одигра улогу безбедносног вентила како би спречио апсурдну употребу силе ван оквира међународног легитимитета”.

Џафари каже да је амерички државни секретар Џон Кери, који је у суботу рекао да тестови потврђују да је 21. августа на подручја под контролом побуњеника испаљен нервни гас сарин, „прихватио старе приче које фабрикују терористи” на основу лажних снимака са интернета.

Сирија демантује употребу хемијског оружја и оптужује побуњеничке групе, које се дуже од две године боре за свргавање председника Башара ел Асада, за коришћење забрањеног оружја у сукобу који је од марта 2011. однео најмање 100.000 живота.

Шеф агенције УН за избеглице у Сирији Тарик Курди саопштио је јуче да је око седам милиона Сиријаца, трећина становништва, расељено због грађанског рата. Око два милиона грађана Сирије пребегло је у суседне државе, док се око пет милиона расељених Сиријаца још налази у земљи, пренела је агенција АП.

Вашингтон тврди да је више од 1.400 особа, међу њима много деце, убијено у најтежем нападу хемијским оружјем од времена када га је ирачки председник Садам Хусеин употребио против Курда 1988.

Таквом ставу придружио се јуче и генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен . Он је саопштио да је видео „уверљиве доказе” који показују да сиријске власти стоје иза смртоносног напада, али је рекао да ће чланицама бити препуштена одлука како да одговоре на напад, преноси Ројтерс из Брисела.

Амерички носач авиона на нуклеарни погон „Нимиц” и још четири ратна брода из његове борбене групе ушли су рано јуче у Црвено море али нису добили наређење да наставе ка Медитерану где су четири америчка разарача и један амфибијски брод спремни за напад крстарећим ракетама на Сирију, јавља Ројтерс из Вашингтона.

Секретар Кери је најавио ће се придружити министрима спољних послова 28 чланица Европске уније на састанку у литванској престоници Вилњусу, заказаном за суботу 7. септембра, на којем ће бити речи пре свега о Сирији.

И док власти у Дамаску тврде да је одлагање одлуке о интервенцији „историјско америчко узмицање”, сиријска војска је и даље у стању приправности, изјавио је јуче један званичник сиријских безбедносних снага, упркос томе што је претња од скорог напада западних сила предвођених САД попустила након што је председник Обама одлучио да од Конгреса затражи одобрење за интервенцију.

Сиријски званичник, који је желео да остане анониман, рекао је у изјави за агенцију АФП: „Америчка агресија на Сирију, уколико до ње дође, представља облик подршке тероризму. Војска је у стању приправности и остаће тако све док тероризам не буде потпуно искорењен.”

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров упозорио је јуче да би у случају војног напада САД на Сирију планирана мировна конференција у Женеви била угрожена. „Уколико се догоди оно што је најавио председник САД, то ће одложити шансе за одржавање планиране мировне конференције задуго, ако не заувек”, изјавио је Лавров, пренео је АФП.

Женевска конференција, најављена за крај године, била би други скуп истог назива на којем би светске силе покушале да пронађу решење за заустављање грађанског рата у Сирији.

Председница горњег дома руског парламента Валентина Матвијенко јуче је током сусрета са председником Владимиром Путином апеловала на чланове америчког Конгреса да се успротиве војном удару на Сирију, преноси Ројтерс.

Агенција Интерфакс истовремено јавља да Русија на исток Медитерана шаље брод који треба да „прикупи текуће информације у подручју ширећег конфликта”.

Русија, савезник Сирије, понавља да САД нису доказале своја тврђења о хемијском оружју, а Москва верује да иза спорног напада стоје побуњеници да би испровоцирали војну интервенцију.

У Лондону је влада премијера Дејвида Камерона одбацила могућност поновног гласања у парламенту који је прошле недеље одбацио могућност британског учешћа у војној интервенцији, јавља Би-Би-Си.

„Парламент се изјаснио. Влада апсолутно не планира да се врати у парламент”, изјавио је премијеров представник за штампу у тренутку када истраживања јавног мњења показују да чак 75 одсто Британаца подржава одлуку посланика.

Француска влада најавила је да ће посланицима пружити доказе да сиријски режим стоји иза напада хемијским оружјем, али одбија захтеве опозиције да посланици гласају о војној интервенцији.

„То ће бити низ доказа различите врсте на основу којих ће се јасно видети да је режим одговоран за хемијски напад извршен 21. августа”, рекао је владин извор за АФП.

Истраживања јавног мњења показују да је две трећине Француза против интервенције за коју се залаже председник Франсоа Оланд.

Израелски председник Шимон Перес изјавио је јуче да подржава одлуку америчког председника да затражи одобрење Конгреса за војну акцију против Сирије.

Искључујући било какво израелске учешће у било каквој интервенцији, он напомиње да је заговорник стрпљења и изражава сигурност у то да ће САД у погледу Сирије „одговорити на прави начин”, извештава АФП.

„Не постоји више једна Сирија, не постоји Сирија каква је била. Асад не може да уједини Сирију, има три или четири земље у једној” изјавио је Перес, алудирајући на различите побуњеничке групе које желе да сруше сиријски режим.

У Техерану је у међувремену иранско министарство спољних послова негирало наводну изјаву бившег председника Алија Акбара Хашемија Рафсанџанија да је сиријска влада извела напад хемијским оружјем против сопственог народа, истакавши да је та изјава „искривљена”, јавља полузванична иранска агенција ИЛНА.

Раст светске економије могао би да се успори због ширења кризе у Сирији, јер ће се цене нафте увећати, а бизнисмени и потрошачи би могли да смање своје расходе, пише амерички пословни дневник „Волстрит џорнал”, преноси Танјуг из Њујорка.

Према оцени економиста компаније „ЈП Морган”, десетопроцентно поскупљење нафте у последња три месеца може утицати на пад глобалног бруто домаћег производа за 0,3 одсто, рачунато на годишњој основи.

Очекивање почетка војног ангажмана САД у Сиријивећ је цене нафте током минуле седмице подигло на више од 110 долара по барелу, што је највиши ниво за минуле две године.