Дрва најјефтинији огрев

Највеће трошкове за грејање у предстојећој грејној сезони (према ценама енергената из септембра 2013.) имаће домаћинства која се греју на лож уље, пропан бутан и струју у грејним телима и котловима за етажно грејање, потврдили су јуче у Агенцији за енергетику.

Куповина енергента неопходна за загревање просечног стана током целе грејне сезоне коштаће око 174.000 динара за лож уље, 131.000за пропан бутан гас, односно 106.000 динарауколико се буду грејали на струју.

За грејање природним гасом, трошкови су два до три пута мањи и износе око 54.000 динара. Готово исте трошкове имаће домаћинства која се греју на пелет, ако се сагорева у пећима конструисаним за ово гориво, као и грађани који користе огревно дрво чија је цена 5.500 динара по кубику и имају пећи ниске ефикасности.

Најјефтиније се могу грејати домаћинства која троше дрва. Примера ради, ако је кубик 4.000 динара, а још ако имају новије пећи чија је ефикасност око 70 одсто за набавку горива ће морати да обезбеде око 31.000 динара за сезону. Овакве пећи обезбеђују повољно грејање у односу на алтернативе и при цени огревног дрвета каква је у Београду и Војводини.

Домаћинства која стан греју ТА пећима, имаће такође ниже трошкове, у просеку око 39.400 динара, али само уз услов искључивог коришћења јефтиније ноћне струје. Сваким догревањем пећи током дана, коришћењем скупљих киловат-часова знатно се увећавају трошкови.

Тако ће допуњавање две пећи снаге од по три киловата само два сата дневно, увећати трошкове грејања за око 45 процената, односно на 57.000 динара. Узети су у обзир и губици електричне енергије приликом коришћења ТА пећи, објашњавају у Агенцији за енергетику.

Домаћинства која користе угаљ плаћаће грејање зависно од врсте, са урачунатим трошковима превоза, од 43.000 до 46.000 динара. Уколико имају пећи, чија је ефикасност већа од 55 одсто трошкови ће бити нижи.

Генерално, инвестиције у побољшање енергетске ефикасности зграда и ефикасније пећи, снижавају трошкове и свакако су исплативе.

Милован Лечић, председник Удружења топлана Србије, каже, да очекује да грејна сезона почне на време, с тим што се не може говорити о линеарном повећању цене грејања по квадрату од пет, шест одсто, како се последњих дана спекулише.

– Колико ће која топлана обрачунавати цену грејања по квадрату у новој грејној сезони зависиће и од сваке локалне самоуправе посебно, али и тога колики су трошкови сваке топлане. Неке топлане више троше мазут, неке гас, Цена мазута је у овом часу на нивоу од 15. априла када је завршена претходна грејна сезона, док је гас поскупео, објашњава Лечић.

Топлане, међутим, неће моћи као претходне две године да рачунају на сталну помоћ Робних резерви, већ ће држава ове године у помоћ прискакати само уколико у топланама буде ургентна ситуација. Топлане, ће мазут морати да набављају код НИС-а или код неких приватних добављача.

– С обзиром на то да је НИС раније тражио авансно плаћање мазута, што топлане нису могле да изврше, остаје да се сналазе шта ће и како, али бесплатног енергента више неће бити. Кога ће изабрати за добављача неће увек зависити само од цене мазута, већ и да ли им добављач тражи гаранције или не, објашњава Лечић.

Што се тиче гаса, који у укупној потрошњи енергената у топланама учествује са 64 одсто, већина топлана је договорила и потписала репрограм дуга са „Србијагасом”. Услов је да главницу дуга плате до почетка ове грејне сезоне, а преговара се да им се камата отпише, јер иначе никада неће успети да плате све дугове. Онима који не буду успели да плате како је уговором предвиђено, „Србијагас”, како је и речено, неће испоручивати гас.

Влада је такође, додаје наш саговорник, донела уредбу по којој топлане које су остале дужне за мазут морају у року од једне до пет година да га врате Робним резервама, будући да се темпо враћања и договор који је првобитно био направљен није испоштовао, каже Лечић.

Дакле, имаће грејања свака она топлана која буде поштовала уговоре о плаћању и репрограм дугова, а помоћ државе кроз Робне резерве од ове године више неће бити неограничена, јер добро се зна чему служе Робне резерве, закључује Лечић.