Изненађујући економски опоравак

Већ шест месеци влада се бави собом, а њена заузетост сопственом реконструкцијом као да је била благотворна за привреду, а нарочито пољопривреду, примећују економисти нешто у шали, али и у збиљи.

Да истина није далеко од ове оценепотврђује и државна статистика, казује економиста Мирослав Здравковић. Према извештају Републичког завода за статистику, индустријска производња у јулу ове године била је чак за 12,5 одсто већа него у истом месецу прошле, а у периоду јануар – јул учинак индустрије био је повољнији 5,4 процента. Вредност извезене робе од почетка 2013. године до краја јула повећана је за наше (не)прилике невероватних 24 одсто, адефицит у трговању са светом мањи је за 26 процената него у истом периоду 2012.

Редовним читаоцима статистичких табела никако не иде у главу зашто су војвођански паори кивни на владу, па ових дана препречују тракторима друмове, уместо да ору своје њиве. Јер, ако се рад владе мери по овогодишњем роду, учинак ове Дачићеве и Вучићеве ,,не мож’ бити бољи’’, што би рекле Лале. Родило, само тако!

Овогодишњи род пшенице тежи је од 2,7 милиона тона, што је за 40,2 одстовише него 2012. Дал’ због ове владе или што нас је Бог погледао, тек очекује се и већи род кукуруза за чак 83,6 одсто, шећерне репе за 32,9сунцокрета за 38,2 и соје за 58,6 одсто.

А, паорима опет не ваља?!

И страни туристи нас ове године више посећују него лане, указује Мирослав Здравковић. У јулу је регистровано 226.000 ноћења странаца, што је за 12,6више него у истом месецу 2012. Већи број ноћења странаца, за двадесетак хиљада, регистрован је само у време Универзијаде, у јулу 2009. године.

Бољи привредни резултати у овој години нису пали само с неба. После прошлогодишњег пада индустријске производње од 2,9 процената и бруто домаћег производа од 1,9 одсто, највише због катастрофалне суше и подбачаја пољопривреде, у 2013. се очекује повећање БДП до 2,5 процената. Томе ће у индустрији највише допринети производња и извоз ,,великог фиће” у ,,Фијату” , али и деривата нафте у обновљеној НИС-овој рафинерији у Панчеву. Солидни приноси у пољопривреди такође ће дати значајан допринос овогодишњем расту друштвеног богатства.

Статистика је забележила да је производња моторних возила и приколица у јулу ове године била 4,2 путавећа него у истом месецу лане, а производња деривата нафте 2,8 пута. Повећана је и производња осталих саобраћајних средстава – за 143 одсто, остале прерађивачке делатности – 55,4, производња хемикалија и хемијских производа – 42,4, основних фармацеутских производа и препарата – 41,4 и електричне опреме – 25,6 одсто.

Да ли ће грађани Србије имати неке вајде од овогодишњег раста националне економије?

– Велике компаније у Србији су доминантно у страном власништву, тако да од овогодишњег повећања производње и извоза грађани неће имати неке веће користи – каже Здравковић. – У јулу је списак запослених у правним лицима био краћи за 573имена него прошле године, највише услед смањивања броја запослених у грађевинарству (487) и образовању (за 463 лица). Невоља је утолико већа што је број запослених у предузетничком сектору мањи за 13.023 лица. Од почетка године у овом сектору отказ је сваког дана добијало 36 људи, рачунајући и нерадне дане.

Просечна нето зарада исплаћена у јулу од 44.182 динара била је номинално већа 7,3, али реално мања за 1,2одсто у односу на јул 2012. Највећи међугодишњи раст реалне зараде имали су запослени у информисању и комуникацијама – 20,7 одсто, рударству – 16,1, финансијским делатностима –14,8 и у осталим услужним делатностима – 19,5 процената. Реч је о делатностима у којима су фирме у већинском страном власништву.

Економисти су још крајем прошле године саопштили да ће 2013. бити боља од прошле, али недовољно за лагодан живот.

– Већи стандард долази са већом запосленошћу, а до више радних места може се доћи само са узастопно више пута поновљеним годишњим растом БДП између четири и пет одсто – каже Милојко Арсић.

Другим речима, кад би сваке године до краја ове деценије почињали са радом по један нови ,,Фијат” и НИС – вероватно би нам било боље.

Александар Микавица

------------------------------------------------

Шумадија предњачи у извозу

Највеће учешће у извозу Србије у првих седам месеци ове године имао је регион Шумадије и западне Србије са 33,6 одсто, док је највеће учешће у увозу имао Београдски регион – 42 одсто.

Према подацима Републичког завода за статистику, у извозу следи Војводина са 31,8 одсто, Београдски регион – 21,6 одсто, Регион јужне и источне Србије – 12,7 одсто, а око 0,3 одсто извоза је неразврстано по територијама.

Највеће учешће у увозу, после Београдског региона, имала је Војводина са 28,6 одсто, Регион Шумадије и западне Србије – 20,7 одсто, Регион јужне и источне Србије – 7,8 одсто, а око 0,9 одсто увоза је неразврстано по територијама.

У извозу највеће учешће имала су друмска возила са 1,2 милијарде долара, електричне машине и апарати – 606,2 милиона, обојени метали – 409,8 милиона, производи од метала – 348,5 милиона и поврће и воће – 329,6 милиона.

Друмска возила су највише и увожена, за 1,41 милијарду долара, потом нафта и нафтни деривати – 890 милиона, природни гас – 557,4 милиона, електричне машине и апарати – 480,6 милиона и медицински и фармацеутски производи – 405,2 милиона.

Танјуг