Ризница на свом месту

Прибој – После више од три века ретке реликвије су поново засијале у манастиру посвећеном Светом Николи у Прибојској Бањи. На свечаности која је недавно посвећена овом догађају историчар уметности Мирјана Шакота није могла да задржи сузе.

– То су сузе радоснице – рекла је Мирјана – јер је моја давна жеља да се ризница врати манастиру.

Био је то у епархији милешевској и диљем православља јединствен догађај. Јер, како су нам објашњавали познаваоци, никада се није догодило не само у овој епархији већ ни у целом православном свету да  закопану ризницу пронађу археолози. Оне су у бурним временима, ратовима и сеобама закопаване, али увек је остајао неко ко је знао на ком месту су скривене. Ризница у Прибојској Бањи остала је под земљом око 280 година.

Још 1974. године током археолошких ископавања које је спровео Републички завод за заштиту споменика културе под руководством историчара уметности Мирјане Шакоте пред старим иконостасом параклиса Успења пресвете Богородице откривен је ковчег са драгоценостима манастира Светог Николе, похрањен још у страдалним временима Велике сеобе.

Посетиоци су имали прилике да виде четрдесет богослужбених сасуда из 16. и 17. столећа: оков ручно израђен у банатској радионици у последњој деценији 17. века, напрсне крстове, панагију јерусалимску из 17. века, кандила, дар браће Саве и Драшка Божића, такође из 17. века, путир, рад јеромонаха Прохора израђен 1622/23. године, a дар митрополита Дионисија Пећкој патријаршији, сребрне кашике из 16. века, мађарске и венецијанске радионице... Ту је и дивни крст из 1693. године, дар епископа темишварског Јосифа који је поклонио манастиру 1693. године.

Ризница је била изузетно лепо спакована, сви су предмети били рашрафљени. Грубљи делови доле, а финији наслагани горе. Цела ризница је, објашњава Марија Шакота, јако занимљива. Представља пресек с краја 17. века, све остале су допуњаване каснијим вековима. Предмети су из Трансилваније, Венеције, Немачке, Мађарске, Русије...

Иако је пронађена још средином седамдесетих година, ризница је тек сада враћена манастиру којем је од давнина припадала.

Било је потребно пре свега много труда да се тим предметима врати првобитни сјај, затим је много времена утрошено на њихово проучавање.

Морала сам много да радим, да копам по литератури и тражим аналогије да бих одредила њихово порекло. После тога су предмети кратко били изложени у Прибоју, а затим враћени Патријаршији.

– Служба за културно наслеђе Републике Србије дугује неизмерну захвалност епископу милешевском господину Филарету за неизмерни труд у обнављању светиња и враћању блага манастирске ризнице. Тиме се обнавља и допуњава целокупно српско културно наслеђе – рекла је Гордана Марковић, директор Републичког завода за заштиту споменика културе.

Манастир Бања је задужбина Немањића за који се не зна тачно време настанка, али се зна да је настао пре 12. века. Један је од најстаријих и најважнијих српских манастира, не само у овом делу Србије него уопште. Сматра се да га је подигао Урош Први на месту поред некадашње црквице Светог Илије и дао му име Манастир Светог Николе. Веровао је у овог свеца и сматрао да му је захваљујући њему и топлој бањској води враћено здравље. Манастир је био рушен и спаљиван до темеља у неколико наврата, али је, ипак, задржао свој првобитни изглед.

Пословни људи и представници општине Прибој истичу да су предности овог краја туризам и културно наслеђе. Прибојска Бања се налази у долини реке Лим, пет километара од Прибоја, на 530 метара надморске висине и убраја се у климатска лечилишта.