Накнада зараде за време прекида рада

Запосленом припада право на накнаду зараде и за време прекида рада до којег је дошло без његове кривице. Који су то конкретни случајеви може да се утврди општим актом или уговором о раду, или се утврђује у конкретним околностима. Најчешће се ради о прекиду због тешкоћа послодавца у пословању, или због забране обављања делатности, природних непогода и сл.
Овај прекид може да траје најдуже 45 радних дана. Запослени има право на накнаду зараде најмање у висини 60 посто просечне зараде у претходна три месеца, с тим да она не може бити нижа од минималне.

Закон о раду као посебан случај прекида рада са правом на накнаду зараде предвиђа прекид до којег је дошло наредбом надлежног државног органа или надлежног органа послодавца зато што није остварена безбедност и заштита живота и здравља на раду, што је услов даљег обављања рада без угрожавања живота и здравља запослених и других лица, и у другим случајевима у складу са законом.

Није довољно прецизно шта се подразумева под надлежним државним органом, али се може протумачити да је то свакако орган санитарне или еколошке инспекције или инспекције надлежне за контролу заштите на раду. Такође, то може бити и у случају када грађевинска инспекција донесе решење о забрани обављања радова на грађевинском објекту, док се не примене мере заштите запослених, или не омогући безбедност трећих лица, на пример, ограђивањем градилишта.

Висина накнаде у овим случајевима утврђује се општим актом или уговором о раду. Међутим, уколико то није регулисано општим актом или уговором, у закону није прецизирано да ли се у том случају примењује законска одредба о накнади зараде најмање у висини 60 одсто просечне зараде, што може довести до различитих тумачења у пракси.

Закон такође не прецизира ситуацију када је до прекида рада дошло услед кривице запосленог већ регулише само случај накнаде зараде запосленог за време привременог удаљења са рада. У том случају запосленом припада, по закону, накнада зараде у висини једне четвртине, а ако издржава породицу, у висини једне трећине основне зараде.