Питање Косова успорава реформу правосуђа

Рад на реформи српског правосуђа у застоју је од новембра прошле године, а Јелко Кацин, специјални известилац Европског парламента поручује да би реформу требало интензивирати баш у тренутку реконструкције владе.

Према речима Драгане Бољевић, председнице Друштва судија и судије Апелационог суда, на законима се није радило током читаве ове године.

Она оцењује да је разлог блокаде реформе правосуђа –питање Косова.

„Од питања Косова зависи да ли ћемо имати судове на Косову или не, јер по садашњим законима и по Уставу ми имамо судове у тој покрајини. По Бриселском споразуму, ми не треба да имамо судове на Косову. Сматрам да ће реформа правосуђа зависити од развоја ствари у преговорима у вези са Косовом. То је оно што је кочница да се крене у измену закона и даље реформске подухвате”, закључује Драгана Бољевић.

До сада нису изабрани председници судова, а они су морали да буду изабрани до краја марта 2010. године. Нису усвојени подзаконски акти о вредновању рада судија, а требало је да буду усвојени до јуна 2009. године.

„Са тим стварима се много закаснило, али мислим да не би било добро да се све ово сада због тога ради у журби. Правилник о вредновању рада судија најважнији је акт. Како ће судство функционисати на дуге стазе зависиће од тог подзаконског акта, а то је најтеже донети у правосуђу неке државе. Ако се буде инсистирало на томе да се донесе у кратком временском периоду, без детаљних и широких расправа унутар правосуђа, онда ћемо ми дугорочно имати проблеме”, каже Драгана Бољевић.

Народна скупштина усвојила је 1. јула Националну стратегију реформе правосуђа од 2013. до 2018. године.

Према оцени испуњености мера из претходне стратегије из 2006. године, произлази да поједина питања нису решена. Реизбор судија и јавних тужилаца није спроведен јавно, правосудна мрежа није процењена на одговарајући начин, процесни закони су само делимично реформисани, тужилачка истрага није у целости заживела, има кашњења у доношењу подзаконских прописа неопходних за примену закона, постоје недостаци у правном оквиру којим се гарантује независност судија и самосталност јавних тужилаца, није довољно отворен рад Државног већа тужилаца и Високог савета судства, недовољна је доступност прописа и судске праксе, као и учешће цивилног друштва у јавним консултацијама у законодавном процесу.

Укупан број заосталих предмета у судовима опште и посебне надлежности већ неколико узастопних година већи је од три милиона.

Како објашњава Драгана Бољевић, у августу прошле године, после формирања владе, основане су и бројне радне групе за израде закона. Поред осталих, то су биле радне групе за судско организационе законе, што је укључивало израду закона о судијама, закона о уређењу судова, закона о судској мрежи и закона о јавном тужилаштву. Друга велика радна група била је за израду процесних грађанских закона: закона о парничном и ванпарничном поступку, закона о извршном поступку и закона о медијацији.

Свим радним групама дат је кратак рок од месец и по дана, односно, до средине октобра да се заврше нови закони, јер је било планирано да их Министарство правде и државне управе што пре усвоји. Онда је дошло до застоја у новембру, када се више ништа није дешавало.

„Струковно удружење судија је инсистирало на томе да се тако брзо не ради, јер су то озбиљни системски закони. Речено нам је да је намера да се што пре отклоне недостаци из претходног периода и да се што пре примене нови закони. После тога, није се дешавало ништа осим што је по одлукама Уставног суда од јула до децембра омогућено свим судијама и тужиоцима који нису прошли реизбор да се реинтегришу у судски систем и те судије су изабране у основне и више судове и Врховни суд. Није се вратило свих 800 већ око 500”, каже наша саговорница.

Од јануара ове године, радило се на изради националне стратегије за реформу правосуђа. Драгана Бољевић каже да се Друштво судија повукло када два месеца није успело да наметне као тему Високи савет судства, чији су чланови остали непромењени. Она указује да је ВСС донео највећи број одлука које је Уставни суд поништио и да је због тога требало озбиљно размислити о томе да се Закон о Високом савету судства и Закон о Државном већу тужилаца промени.

Доротеа Чарнић

------------------------------------------------------------------------

Светско удружење судија брине о српском правосуђу

Председник Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Петар Петровић и члан одбора Ласло Варга разговарали су јуче у Дому Народне скупштине, са известиоцем Светског удружења судија, Јањом Роблек, судијом из Словеније. Она се интересовала за рад одбора, сарадњу одбора са Друштвом судија Србије, као и за процедуру избора председника судова.

Говорећи о планираној законодавној активности, Петровић је рекао да су тренутно у скупштинској процедури измене и допуне три реформска закона у области правосуђа којима се регулише уређењу судова, рад судија и јавног тужилаштва. Како је навео Петровић, у октобру се очекује и скупштинска расправа о предлогу за избор председника Врховног касационог суда и председника апелационих судова. Председник одбора као један од приоритета рада одбора и Народне скупштине у периоду који следи навео је хармонизацију нашег правосудног законодавства са прописима Европске уније.

Р. Х.