Пакистан – нова Mека за трансплантацију бубрега

Министарство иностраних послова Босне и Херцеговине упозорило је ових дана грађане ове некадашње југословенске републике на опасност од самоиницијативног одласка у Пакистан због трансплантације бубрега. На овај корак надлежни органи су се одлучили, јер је амбасада БиХ у Исламабаду сазнала да је протеклих дана у граду Лахореу полиција ухапсила групу лекара и њихових помагача у ланцу трговине људским органима. Претпоставља се да су ухапшени у приватном притвору држали десетак пацијената, од којих је над двојицом, без њиховог пристанка, обављена трансплантација органа. Имајући у виду чињеницу да се велики број људи одлучује за одлазак у Пакистан ради ове интервенције, иако она носи висок ризик за здравље и много кошта, надлежни органи су одлучили да реагују јавним апелом очекујући да ће се грађани освестити и да неће спроводити лечење на своју руку.

Стручњаци у нашој земљи напомињу да још нису чули за случајеве одласка пацијената у Пакистан на трансплантацију бубрега, али да их не би чудило уколико би се неко одлучио на тај корак. Тренутно се у нашој земљи 3.500 грађана налази на дијализи, а између 1.200 и 1.500 чека на трансплантацију бубрега.

Проф. др Нада Димковић, нефролог Клиничко-болничког центра "Звездара", каже да идеја о одласку наших држављана у друге земље ради трансплантације датира одавно, као и да је Индија земља у коју пацијенти желе да оду на операцију, иако то наши лекари не препоручују.

– Те трансплантације нису добро пролазиле, и то је проблем. Сада се, ето, појављује и Пакистан, али ми то не одобравамо. Пацијенти се често одлучују да ураде операцију у некој таквој земљи без нашег знања и ми не можемо да их спречимо у томе. Не размишљају да могу да добију мање вредан или инфициран бубрег, украден орган или узет од затвореника. Тренутно имамо једну пацијенткињу која се спрема да иде у Индију – истакла је др Димковић.

Према њеним речима, богате земље су прописима утврдиле да њихови грађани морају да добију неопходни орган, па у Енглеској, Америци или Немачкој углавном нема начина да неки наш држављанин дође до жељеног бубрега.

– Неопходно је развијати у нашој земљи трансплантацију и тада грађани не би ишли у Пакистан или Индију. Пацијенти који се одлуче да, ипак, оду на операцију у другу земљу често размишљају о томе да немају шта да изгубе и иду на све или ништа. Хватају се за сламку, сакупљају новац од чланова породице и одлазе на ризичну операцију – нагласила је наша саговорница.

Професор др Зоран Ковачевић, начелник Нефролошке клинике на ВМА, каже да је неопходно учинити све да би дошло до повећања броја оних који би завештали своје органе, као и броја кадаверичних трансплантација.

Према неким подацима, у свету сваких 13 минута једна особа умре чекајући на орган за пресађивање, а сваких 16 минута на листи чекања за трансплантацију нађе се име новог пацијента. Да би се у току једне године у нашој држави обавило око 300 пресађивања, органе би морало да завешта између два и три милиона грађана.