Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српски извоз у Немачку вредан милијарду евра

Српски извоз у Немачку вредан милијарду евра

У 2013. години највероватније ће бити премашена рекордна робна размена Србије и Немачке из 2008. године од 2,5 милијарди евра, речено је нашем листу у Делегацији немачке привреде у Србији (Привредне коморе). Према подацима немачког Савезног министарства за економију и технологије у току првих шест месеци ове године размена је достигла 1,33 милијардe евра, што је 6,1 одсто више у односу на исти период прошле године. Наш извоз бележи раст од 13,6 одсто. Захваљујући немачким производним компанијама, којих је овде око 40, Србија је смањила свој спољнотрговински дефицит. Прошле године српски извоз у Немачку достигао je970 милиона евра, док је укупна размена вредела 2,5 милијарди евра.

Немачка је и међу највећим инвеститорима у Србији. Улагања њених предузећа од 2000. године премашилa су 1,6 милијарди евра. Свој капитал код нас је уложило 370 предузећа, чији су оснивачи немачка правна лица и још 300 фирми немачких предузетника.

И у овогодишњој уобичајеној пролећној анкети немачких компанија у Србији, коју спроводи Немачко-српско привредно удружење, преовлађује задовољство резултатима пословања. Упркос тешком економском окружењу, већина је своје пословање оценилa као добро или задовољавајуће. Општу привредну ситуацију 79 одсто анкетираних види као лошу,а само 21 одсто очекује да ће пословна 2013. година бити боља од претходне.

Ипак, повећање инвестиција очекује 37 одсто испитаних предузећа, 39 одсто намерава да повећа број запослених, а чак 88 одсто би поново инвестирало у Србији.

Нашој влади препоручују да побољша ефикасност државне управе, поједностави бирократске процедуре, појача борбу против корупције и криминала и омогући пуну правну сигурност.

Укупно 39 одсто анкетираних оценило је тренутно стање свог предузећа као добро, 55 одсто као просечно, а само шест процената је изјавило да је њихова фирма у тешкој економској ситуацији. Побољшање у пословању своје фирме у овој години очекује 53 одсто анкетираних, док 39 одсто се нада стабилном и непромењеном стању свог предузећа. Преосталих осам процената очекује тежу привредну ситуацију у 2013. години у односу на прошлу годину.

Немачки инвеститори задовољни овдашњом радном снагом, цене њену квалификованост и образовање, мотивисаност и продуктивност, а задовољни су и висином трошкова рада.

На питање – да ли бисте поново одабрали Србију као инвестициону локацију, 88 одсто предузећа дало је позитиван одговор. Овим се Србија међу чланицама немачких спољнотрговинских комора у централној и источној Европи сврстава у најомиљеније инвестиционе дестинације. Одмах иза чланица ЕУ, Естоније, Пољске и Литваније. По резултатима анкете, Србија је убедљиво испред за немачку привреду традиционално важних тржишта, као што су Чешка, Румунија, Бугарска, Хрватска, Мађарска и Словенија.

У Делегацији немачке привреде у Србији процењују да су највеће перспективне привредне области пољопривреда, аутоиндустрија, обновљиви извори енергије и хемијска индустрија.

Немачка је и највећи европски дародавац Србији. Посредно или непосредно, она је нашој земљи као помоћ многим развојним пројектима поклонила више од једне милијарде евра, од чега само у област инфраструктуре – енергетика, водопривреда и развој локалне самоуправе – око 700 милиона евра.

Немачке компаније у Србији сада запошљавају више од 25.000 људи. Највише „Дрекслмајер” у Зрењанину – 2.000, „Метро Србија” – 1.630, „Леони” у Прокупљу – 1.600 и „Грамер” у Алексинцу – 1.200. Због нових инвестиција немачких компанија овај број ће расти и ове године, што ће бити значајан допринос консолидацији овдашњег тржишта рада. У Шимановцима је почела изградња фабрике компаније „Роберт Бош”, која ће, за највише две године, запослити неколико стотина људи. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.