Странци на жртвенику ЕУ

Португалац Армандо Родригеш да Сао постао је власник мотоцикла марке "циндап" септембра 1964. године – као милионити печалбар, који се одазвао позиву тадашње западнонемачке владе, да засуче рукаве између Рајне и Одре. Штампа је овековечила ову доделу приликом свечаног дочека "пријатеља из далека" на железничкој станици Келн-Дојц.
Страним радницима, данас се не приређују дочеци. У Немачкој, и широм Европе, сматрају се нужним злом, а теме ударних вести су – ограничавање њиховог броја, уз обавезну интеграцију оних, који су предодређени да остану.
Границе прихватљивости странаца документује иницијатива европске деснице, акција "Минус три стотине хиљада странаца" по држави ЕУ. Иницијатори су Аустријанци. Стратези десничарско популистичког Покрета за будућност Аустрије оживели су, тамошњим странкама познату стратегију "преламања варјаче преко леђа гастарбајтера", у тренутку када се у Аустрији расправља о неопходности рестриктивног реформисања социјалног система.

Монета за поткусуривање

Иницијатива аустријских десничара и популиста не представља, сама по себи, новину – подудара се са тематиком оратора других странака, отцепљене фракције слободара, народњака, социјалдемократа.

Новину представља покушај интернационализације овакве политике, усмерене против дошљака.

На основу такозваног Римског договора, аустријски десничари ће на следећим изборима за Европски парламент уживати подршку италијанске сепаратистичке Лиге за север. Приликом прошлонедељног састанка у палати римског сената, на нивоу страначких генералних секретара, постигнута је сагласност, да се смањење броја странаца од 300.000 по држави чланици, уврсти у ред ударних тема изборне европске кампање 2009. године.

Колико би такмаци у трци за посланичка места у парламенту ЕУ, и на националној платформи, могли да заостану за радикалним ставовима екстремне деснице, предмет је нагађања. Извесно је, међутим, да широм Европе постоји спремност на уступке – и у социјално опредељеном центру, међу демохришћанима, и у лагерима социјалдемократа – ако се поведе реч о социјалној будућности земље, гледане из угла домаћег становништва. Од Холандије, преко Данске и Немачке, до иницијатора антистраначке кампање у Аустрији и Италији, печалбари, и они који су затражили азил, служе као монета за политичка поткусуривања: "Која странка може себи да приушти, да у епохи социјалних рестрикција игнорише десничарско популистичке пароле, "социјална држава за држављане", или "држава социјалног напретка уместо резервне отаџбине за економске мигранте", примећено је у централи бечких социјалдемократа.

Врзино коло миграције

Прекомерни страх Европљана пред сопственом будућношћу доводи у везу са подстицајима екстремне деснице, и прагматичким опортунизмом такозваних, великих народних странака. Ипак, тај страх није само производ ксенофобије, распирене политичком реториком. Узроци су вишеструки, и далекосежни.

Стручњаци, на првом месту, приписују кривицу општем погоршању ситуације на тржишту рада, последице свеприсутне рационализације производних система. Са друге стране, криви се глобална привредна трка за нова тржишта и профите, која оставља све мање простора за социјалну хуманост. Као трећи, најважнији разлог, именује се принцип слободе кретања радне снаге и капитала.

Сва три аспекта, истиче се у већини студија, подстичу врзино коло миграције, са свим њеним добробитима и многобројнијим манама – од замене староседелачких привилегија за већу порцију хлеба у туђини, преко примарних добробити по националне привреде постојбина печалбара, као што је прилив девиза из иностранства, до секундарних мана, попут "пресушења интелектуалне обнове" (из енглеског: brain drain – исушење мозга).

Са феноменом миграције Европска унија се суочава у свим њеним регијама. Румуни хрле у западне чланице, њихова места попуњавају дојучерашње комшије, Молдавци и Украјинци. Словаци су остварили нови рекорд по питању економске емиграције. Око 175.000 легално живи и ради у иностранству, 23,9 одсто више него прошле године. У земље "старе уније", пре свега у Немачку и Холандију, долазе и Пољаци, и Чеси, упркос чињеници да се приликом миграције суочавају са административним препрекама – слобода насељавања унутар ЕУ у овом тренутку важи само за држављане "старих" петнаест чланица.

Немце, опет, привлачи Швајцарска. Само у току прошле године, 18.242 немачка држављана запослила су се и настанила у алпској конфедерацији. Ове године, тај број би могао да буде увишестручен, с обзиром на то да је Швајцарска, на основу билатералних уговора са ЕУ, од првог јуна дужна да држављанима "старе" петнаесторице омогући услове запошљавања, као Швајцарцима.

Чамац је крцат

Ступање на снагу регулатива о боравку странаца из ЕУ на територији Швајцарске, подстакло је нове расправе о (не)приступању ЕУ. Немци и Французи, донедавно најмилије комшије Швајцараца, одједном, постадоше "уљези који домаћинима отимају хлеб".

Наличје швајцарског примера је, међутим, на дужу стазу, у свим земљама ЕУ, окренуто судбини странаца пореклом из земаља које нису њене чланице – када житељи нових чланица ЕУ остваре право на слободну миграцију.

"У чамцу који је пун, зна се како се прави место за нове путнике – неко ће морати да напусти брод", истакнуто је у Аустрији. Уз додатак, да би до одговарајућих рестрикција могло да дође раније уколико препоруке Брисела, да се азилантима после пет година боравка на територији ЕУ одобри стални боравак, буду усвојене од националних парламената.