Златни лав италијанском документарцу

Венеција, Лидо – „Златни лав” јубиларног 70. Венецијанског фестивала, према одлуци жирија којим је председавао легендарни Бернардо Бертолучи, припао је дугометражном документарном филму „Свети прстен” Ђанфранка Росија, једном од два документарца приказана у главном такмичарском програму. Приређено је тако једно од досадашњих највећих непријатних изненађења у историји Мостре.

Росијев документарац је својеврсна мапа места која гравитирају око, по проблемима чувеног, римског аутопута и његове прстенасте заобилазнице, а који је за Римљане синоним за хаос, пропуштене излазе и свакодневне дуге редове.

Роси о томе казује кроз полуфикцијске исповести једног уметника, ботаничара, продавца јогурта, рибара и других људи који живе уз заобилазницу, суочавајући се са свакодневним мукама. То је у почетку филма сасвим занимљиво, да би све што се касније види само пуко понављање без икаквих обрта који би значили прогресију.

„Сребрни лав” за најбољу режију Грку Александросу Авранасу

Другим речима, „Свети круг” се зауставља на локализму, не издиже се на универзалан план и сем Римљана тешко да било кога другог може нешто посебно да заинтересује. Бертолучи, као Римљанин, очито је мислио другачије. Углавном, шта год да је у питању, овакав „Златни лав” је изненадио и саме Италијане, који су здушно навијали за филм „Филомина” Стивена Фрирса.

Добра је ствар што грешке нема у одлуци жирија да „Сребрним лавом” за најбољу режију награде младог грчког редитеља и сценаристу дебитанта Александроса Авранаса за изузетан филм „Госпођица Насиље” који је изванредно конципиран и режиран филм о психичком, физичком и сексуалном насиљу унутар породице у којој се, због страха, поштује кодекс ћутања.

Овом нискобуџетном грчком филму припала је и награда жирија критике Федеора за најбољи европски филм у главном програму, као и награда младе публике која се традиционално додељује на Мостри. За вансеријски одиграну улогу оца-монструма у Авраносовом филму, грчки глумац Темис Пану који је своју каријеру углавном градио у позоришту, заслужено је припао пехар „Волпи” за најбољу мушку ролу.

И пехар „Волпи” за најбољу женску ролу који је уручен одличној италијанској глумици Елени Кота за улогу тврдоглаве старице Сицилијанке у дебитантском филму „Улица кастеланске заставе” списатељице и редитељке Еме Данте, поздрављен је аплаузом иако су многи у гледалишту били убеђени да ће на месту госпође Кота видети Џуди Денч.

Пехар „Волпи” за Темиса Пануа

Ако је за утеху, а сигурно јесте, награда за најбољи сценарио припала је сценаристи и глумцу Стиву Кугану, партнеру Џуди Денч у „Филомени” Стивена Фрирса, као и косценаристи Џефу Попу.

Бертолучијев жири је изненађење приредио и када је на свечаној церемонији доделе награда обелодањено да је Велика награда жирија, намењена тајванском редитељу, од стране критике припала увек вољеном Цаи Минг Лиангу за филм „Пси луталице”.

Иако је и овај његов филм визуелно-поетски изузетно снажан, Цаи није њиме престигао своја претходна дела: „Ћудљиви облак”, „Живела љубав”, „Рупа”, „Бунтовници неонског бога” или „Збогом, Драгон ин”. И у „Псима луталицама” превладавају Цаијеви познати мотиви: отуђење, распад породице, загађење средине, недостатак воде и безнађе.

Награда „Марчело Мастројани” за најбољег младог глумца припала је Тају Шеридану, партнеру Николаса Кејџа у америчком филму „Џо” Дејвида Гордона Смита, док је специјалну награду жирија заслужено освојио немачки филм „Жена полицијског официра” Филипа Грунинга, у трочасовном трајању и са 59 поглавља и с темом сличном грчком филму – тешко породично насиље с трагичним крајем.

„Лав будућности”, награда за најбољи дебитантски филм која носи име Луиђија де Лаурентиса, додељена је филму „Бела сенка” Ноаза Деша (о албино Африканцу), док је најбољи филм програма „Хоризонти” француски „Источни момци” Робина Кампиља и то према одлуци жирија којим је председавао Пол Шредер.

Овај жири је наградио још филмове „Мртва природа” Умберта Пазолинија (најбоља режија) и „Руина” Мајкла Кодија и Амијел Кортин-Вилсон (специјална награда).

„Златни лавови” за животна дела још током фестивала уручени су америчком редитељу Вилијаму Фридкину и италијанском аутору Етореу Сколи, док је награда „Перисол” уручена легендарном пољском аутору Анджеју Вајди.

Јубиларна 70. Мостра је завршена и већ почињу да се слежу утисци о свему оном што је у својим програмима и на знатно унапређеном маркету понуђено у овом издању. У једној реченици: добри и квалитетни, већином европски филмови, доминирали су јубиларном Мостром.

Занимљиво, највише оваквих филмова било је у програмима „Дани аутора” и „Недеља критике” и највећи број њих су дебитантска дела што веома охрабрује. Многа од њих препозната су и од стране међународне критике и подржана и наградама, између осталих и жирија Федеоре – Федерације филмских критичара Европе и Медитерана, у чијем је раду учествовала и потписница ових редова.

За најбољи филм програма „Дани аутора” награђен је израелски „Витлејем” Јувала Адлера, награда за најбољег младог редитеља отишла је у руке бугарског дебитанта Милка Лазарова за режију филма „Отуђење”, параболичну причу о куповини беба, а специјално признање добио је и француски дебитантски филм „Леп живот” Жана Денизоа

Награду Федеоре за најбољи филм у веома узбудљивој „Недељи критике”, освојио је млади словеначки редитељ Рок Бичек за изврстан дебитантски филм „Разредни непријатељ”.