Лажни посредници вребају подстанаре

„Депозит никада нисам добила натраг јер је власник рекао да сам му уништила покућство које је преживело Други светски рат”. „Пре усељења морала сам да платим три месеца унапред а никада нисам потписала уговор”, „Дали су ми отказни рок од три дана”, „Живео сам у бараци пуној влаге”…

У овим исказима, многи од 150.000 подстанара у Београду – колико их има према грубим проценама – препознаће своје муке. Посебно студенти, којима су факултетске обавезе често мањи проблем од зановетања станодаваца или подмуклих трикова агенција и посредника.

Сваке године престоница добије 25.000 бруцоша, од којих је велики број будућих подстанара, који су из унутрашњости дошли на студије. Пре усељења, у њиховом интересу је да са станодавцем склопе уговор, који је валидан ако се овери у суду или код адвоката. Правну снагу овај документ има и ако на њега штамбиљ удари агенција која је посредовала у проналажењу смештаја, па чак и ако је само потписан, без овере, уз два сведока.

У уговору треба прецизирати да је газда дужан да отклони кварове у стану или да то учини подстанар, под условом да за износ који плати мајстору умањи наредну кирију. Потребно је стога звати мајстора који издаје рачуне за услуге.

Још једна ставка у писаном договору требало би да буде прецизирање отказног рока који, по закону, може да потраје до три месеца. Поштује се договорни отказни рок наведен у уговору као и услови под којима је могуће повећати кирију.

Евентуално кречење стана о трошку закупца пре исељења, враћање депозита за станарину и друге ситуације такође је потребно дефинисати уговором. У противном, десиће се да газда напрасно „заборави” да је узео депозит или да ту своту задржи као компензацију за то што му је станар „уништио намештај”.

Посреднике проверити у Агенцији за привредне регистре

Ако не могу уз помоћ рођака или познаника у Београду нађу стан, бруцошима из унутрашњости преостаје само да „бистре” огласне стране у новинама или на интернету.

Будући да објављени бројеви телефона најчешће воде до посредника или агенције, није лоше проверити да ли је тај „везни играч” убележен у Агенцији за привредне регистре. Чак и ако јесте, то не гарантује стопроцентну поузданост, али ће странка барем моћи да лоцира „пружаоца услуге”, уколико претрпи штету.

Многи од „посредника” наплаћују услуге авансно и до неколико хиљада динара, али стручњаци кажу да треба веровати само агенцијама које новац узимају по налажењу стана – најчешће између 30 и 40 одсто од прве кирије. Уколико посредник не нађе клијенту кров над главом, несуђени закупац није обавезан да плати услугу.

Ако потенцијални закупац плати унапред, често се дешава да га посредник упути на неколико људи који издају смештај. Када покуша да их контактира, клијент ће установити да су многи бројеви телефона непостојећи, или да понуђени стан не постоји на датој адреси.

Ако га и има на том кућном броју, ни издалека не одговара опису из огласа. Дешава се и да на неким адресама живе људи који добијају новац од агенције да се клијенту представе као подстанари који треба да се иселе до краја месеца јер је стан лош, па тако одбијају странке.

Стручњаци саветују и да се не попуњавају приступнице или обрасци за учлањење, јер агенције нису удружења, већ посредници.

Изнајмљују „уџерице” са пољским ве-цеом

Примерне власнике некретнина који се труде да подстанару пруже угодан боравак у стану који одржавају и крече, у други план потискују газде жељне лаке зараде преко подстанарске грбаче.

Поједини се не устручавају да као простор за становање огласе гаражу, бараку, стару кућу са „пољским” ве-цеом, подрум без дневног светла... Чак и за овакве понуде, почетну цену формирају на дрских 150 или 200 евра.

– Отишла сам у Кумодраж да, по договору са станодавцем, погледам гарсоњеру коју издаје у закуп. У огласу је наведемо да је опремљена и да се налази у приземљу породичне куће. Испоставило се да жена покушава да ми изда гаражу коју је опремила са два кревета, старим трпезаријским столом и судопером. Ве-це је одвојила завесом. Никада нећу заборавити улазна врата која се подижу на горе. Није се потрудила бар њих да промени – препричава бруцошкиња Исидора Лазаревић, своја прва искуства у потрази за смештајем.

Права подстанара:

– да му се покаже стан пре усељења
– да му се укаже на недостатке стана
– да потпише уговор
– да га газда или његов пуномоћник пријави у полицији на адреси становања
– да му се обезбеди становање у складу са кућним редом
– да му газда уклони квар у стану или од кирије одбије трошкове оправке које је подстанар платио
– да плаћа закупнину у динарима

Пре усељења

• Проверити исправност уређаја, опреме и да ли су у стану потребне поправке
• Обратити пажњу на главне вентиле
• Проверити стање бојлера, шпорета, грејача, машине за прање рубља и да ли дихтује столарија
• Пре усељења сачинити записник о примопредаји у коме треба описати стање намештаја и беле технике

Најјефтинија соба – 90 евра

Студенти најчешће траже станове у општинама Стари град, Врачар, Нови Београд и градском делу Палилуле. Месечне цене у еврима у овим крајевима су:
90 – 150 соба
100 – 300 гарсоњера
200 – 350 једнособан  
250 – 350 двособан  
300 – 550 трособан
На овај износ додају се рачуни за струју, грејање, комуналије, кабловска телевизија, интернет...

Сто милиона евра неплаћеног пореза

Србија годишње изгуби сто милиона евра због тога што многи станодавци не плаћају порез, каже Мирко Мирковић, заступник Удружења подстанара „Велеград”, које се 19 година залаже за унапређење положаја подстанара.

– Зато смо својевремено поднели Министарству финансија предлог да пооштре контролу плаћања пореза али су нам одговорили само да ће им бити драго ако им укажемо на случајеве неплаћања такса држави – наводи Мирковић.

Један од основних проблема је непостојање евиденције о подстанарима.

– Према нашим сазнањима, на прошлом попису становништва многи станодавци су од закупаца захтевали да се пописивачима представе као њихови рођаци, како не би било евидентирано да се стан изнајмљује. Многи подстанари пописивачима нису ни отворили врата – каже Мирковић.

Тако је 45.000 људи у Београду, према сазнањима овог удружења, прекршило правне норме. Јер, изменама Закона о пребивалишту и боравишту грађана из 2011, додаје Мирковић, прописана је казна од 10.000 до 50.000 динара за станодавце који не омогуће подстанару да се пријави на његовој адреси. Исти је распон глобе и за подстанаре уколико не пријаве промену адресе у року од осам дана.