Великодушна помоћ лошим фирмама

Недавна дешавања са компанијом „Симпо”, којој је држава великодушно помогла из буџета, али и случајеви других предузећа попут „Железница”, које годинама живе од државне помоћи, само су неки од примера како држава помаже посрнулу привреду.

Реч је, међутим, о државној помоћи на наш, српски начин, који је потпуно другачији од онога како се то ради у другим економијама на које бисмо да се угледамо.

Истина је – у свету нема државе које се на директан или индиректан начин меша у тржиште, дотира поједине произвођаче или субвенционише неке од привредних грана, рецимо пољопривреду. Али, ми то радимо на застарео, лош и начин који прилично дестимулише привредну и тржишну утакмицу.

Државна помоћ „јавним” новцем у Србији се додељује привреди онако како се то у западном свету не чини деценијама. Код нас се новац даје конкретним фирмама, а у Европској унији ситуација је потпуно другачија – чак 80 одсто је помоћ коју може да користи цела привредна грана или више фирми.

Подаци Министарства финансија показују да је у току 2012. године у Србији додељена државна помоћ од 777,96 милиона евра, што је 2,60 процената бруто домаћег производа (свега што једна држава произведе у једној години).

Економиста Мирослав Прокопијевић, аутор студије „Државна помоћ у Србији и Европској унији”, у овом раду наводи да државна помоћ у земљама ЕУ има просечну вредност од 0,6 одсто БДП. Закључак је једноставан – ми смо сиромашна, али „великодушна” држава.

– Нарочито је лоше што је то код нас у око 80 одсто случајева вертикална помоћ, односно она која се додељује конкретној фирми, тако је фаворизује у односу на све остале и на тај начин се озбиљно нарушава конкуренција. На дуге стазе то је лоше и за саму фирму, јер она почиње да се ослања на помоћ државе и постаје недовољно ефикасна. Вертикална државна помоћ су бачене паре. Због свега тога она је забрањена у ЕУ, мада смо сведоци да су у периоду 2008–2009. године и они делили новац својим компанијама – објашњава Прокопијевић, додајући да је хоризонтална државна помоћ (она коју може да користи више фирми) мање рђава.

– Она није лоша, јер може да подразумева да држава у неком крају изгради пут или пругу које ће користити предузећа која ту раде. Или када држава одлучи да изгради научно-технолошки парк, па ту уради и инфраструктуру. Потом око тог парка почињу да се окупљају фирме, а да се не зна унапред које ће бити. То је пример хоризонталне државне помоћи – објашњава Прокопијевић.

Док и економиста Милан Ковачевић сматра да свако давање државне помоћи привреди значи или нови порез или ново задужење, Горан Николић, такође економиста, мисли да држава тренутно мора да помаже фирмама. Према његовим речима проблеми свих предузећа које су на државним јаслама морају се решавати случај по случај.

– Узмимо пример „Железница”. Без државне помоћи сутра би могле да се затворе и тиме се ништа не би постигло. Није решење ни погасити све 153 фирме које су у реструктурирању. Морају се помагати из буџета и решавати један по један случај – каже Николић.

И Мартин Волф, главни економиста „Фајненшел тајмса” недавно је изнео став да држава и те како има своје место у привреди.

– Он је у студији у „Фајненшел тајмсу” изнео податке да најважније иновације у Америци покреће држава, а не приватни сектор. И то се односи пре свега на војну индустрију и државни систем образовања. Приватне компаније, једноставно, немају ресурсе какве има држава – закључује Николић.

У сваком случају, државна помоћ јесте мешање у привреду и самим тим повећава моћ политичара. Идеал либералног економског система био би да је уопште и нема, јер значи подржавање неефикасне индустрије и то све на терет пореских обвезника и потрошача који плаћају скупљу робу.

Међутим, контра аргумент је да се на тај начин штите домаћа производња и радна места. Ваља подсетити и на то да не постоје никакве државне паре, које влада великодушно дели. Постоји само новац пореских обвезника које држава наплати и које потом расподељује, а када то није довољно, као што је код нас случај, следи задуживање.

Железницама 16 милијарди динара

У државну помоћ осим субвенција спадају и порески подстицаји и повољни кредити. Сектору пољопривреде је у 2012. години додељена државна помоћ у износу од 222,39 милиона евра, односно нешто више од 25 милијарди динара, показују подаци Министарства финансија.

Сектору индустрије и услуга припало је 555,57 милиона евра. Како се наводи у извештају Министарства финансија, од 16,08 милијарди динара колико је додељено сектору саобраћаја, сва средства су отишла „Железницама Србије”.