Навијачка лула мира

Нови Пазар – Никада се не зна шта доноси нови дан у мистичној новопазарској чаршији која врви од оркестарских звукова аутомобилских сирена и жамора прелепих девојака. Неке су покривене хиџабом, неке се не либе да покажу осунчане ноге, на септембарском сунцу које најављује јесен.

Нови Пазар је мистерија и за легендарног Бајру Жупића, највећег крљатора југословенског фудбала, некада задуженог да онеспособи велике дриблере славне лиге, с којим седим преко пута продавнице шарених бомбона са укусом Оријента, сећајући се како је Бајро некада био зао дух за Пиксија, Деју или Блажа Слишковића.

Колоритна касаба, у којој се мирис кафе, коју испијају старци, диванећи на поподневној сијести испред својих дућана, мешају са омамљујућим димом што куља из оџака препуних ћевабџиница, из којих треште хитови Цеце Ражнатовић, готово до јуче, била је спремна да протера силом из града голмана ФК Нови Пазар Немању Супића.

Метар и деведесет седам центиметара црнокоси високи голман, прозиван да је на свом фејсбук профилу давао подршку Ратку Младићу, изазвао је побуну међу бесним бошњачким навијачима.

Данас, у тој загонетној чаршији, рехабилитованом Немањи Супићу не дозвољавају да плати ни пиће, ни ћевапе, ни мантије које сервирају преливене јогуртом.

– Супић је луд, сто одсто луд. И супер је лик – говоре његови саиграчи на преподневном тренингу, док блатњави младић, који је до скора био херој репрезентације Босне и Херцеговине, а потом сумњив као Младићев обожавалац, што је већ парадокс довољан сам по себи, скида голманске рукавице и рукује се.

Новопазарска навијачка група „Екстреми”, исписала је недавно графит на стадиону: „Супићу, схвати, на наш гол нећеш стати!”

На последњој првенственој утакмици са ОФК Београд, Супићева прва одбрана награђена је громогласним аплаузом тих истих клинаца који су голману претили прогоном из града.

Али, као што је тешко замислити да се Цецини нови хитови пуштају у ћевабџиници на чијим зидовима су осликане џамије, тако је компликовано одгонетнути како је склопљен мировни споразум између новопазарских жестоких навијачких група и голмана, рођеног у Гацком, који се током целе своје каријере често свађао с присталицама клуба за који је наступао. Али, Нови Пазар је, ипак, нешто друго. И, Чупић је, ипак, сасвим необичан голман.

– Не желим ни да зуцнем о Ратку Младићу. Све што се догађало је сада иза мене – каже ми голман који је био љубимац бившег селектора БиХ, чувеног шармера и незаборавног муфљуза југолиге, а потом и хрватског фудбала, Ћире Блажевића.

На утакмици између Босне и Турске, одиграној у Зеници, Супић је био јунак. Читава Зеница тада га је уздизала у небо. Ћиро је у свом стилу изјавио како је то вече било више од фудбала јер су усред Зенице Босанци клицали једном Србину Супићу, једном Хрвату Ћири и једном Бошњаку, центрафору светске класе, Едину Џеки.

Иако Супић не жели да разговара чак ни о томе да ли је тачно да је његова подршка Ратку Младићу стигла с лажног профила, како су писали многи медији – голман врло радо говори о навијачима Новог Пазара.

– То су одлични млади момци. Али, ми смо били у свађи још од када сам бранио за Војводину. Тада су на мене у Новом Пазару испалили топовски удар, а ја сам им показао оно, знате на шта мислим – прича Супић. Осмех му се на лепом лицу, неизбријаном лицу назире први пут.

Наиме, Супић је после топовског удара пао као да су на њега лансирали „томахавк”. Када се прибрао, устао је и показао навијачима Новог Пазара средњи прст. Али, такав је Супић. С навијачима Војводине расправљао је бурно о блискости с њиховим мајкама.

Једноставно, човек не воли када му с трибина псују маму. На српским трибинама се, иначе, не рецитује поезија.

Портпарол клуба Реџеп Кораћ тврди да навијачи Новог Пазара не пребројавају крвна зрнца играча. На последњој утакмици, само двојица фудбалера Бошњака су играла за тим који се увукао под кожу сваког мушкарца у чаршији од занатлије до доктора.

Министар Расим Љајић, узгред, потпуно залуђен за фудбал, политички мудро је осетио да јак фудбалски тим недостаје Новом Пазару, као интегративни фактор свих његових грађана. Расим је знао да је клуб и одличан регрутни центар за нове бираче.

Али, почетак рађања ФК Нови Пазар у првој лиги био је болан. Две навијачке групе, „Екстреми” и „Торцида” одсликавале су политичко расположење Новопазараца: „Екстреми” су наклоњени Расиму Љајићу, док је „Торцида” навијала за Сулејмана Угљанина. Вође двеју супротстављених навијачких група умели су да потежу ножеве једни на друге. Временом, како су се Расим и Суљо мирили тако су и вође на трибинама склапали стадионску коалицију.

Заправо, за коначни мир између „Естрема” и „Торциде” побринуо се страни фактор. Вођа навијача чувеног турског клуба Фенербахче, стигао је у мировну мисију и пред зградом новопазарске општине, дочекан је готово као изасланик турског премијера Реџепа Ердогана. Навијачке вође попушиле су лулу мира и фудбал је коначно могао да се игра без њихових понекад бизарних перформанса на трибинама.

Сада две групе навијају једна поред друге, као браћа рођена. Имају и клупског координатора који усклађује њихов рад. То је Суад Жупљанин Бебица, мајстор за специјалне ефекте у гротлу над гротлима Прве лиге.

– Политика је коначно отерана с трибина. Нема национализма нити било чега, осим фер-плеја и пароле: „Син сам твој – Пазар је мој!” Сада се навија само за клуб. Кличе се и Фенербахчеу, који је наш братски клуб, али се и на стадиону Фенербахчеа кличе Новом Пазару – прича Бебица.

Када је навијачка обавештајна служба сазнала да је Супић стигао у град и да се припрема за први тренинг, неколико десетина младића је ушло кроз стари пролаз на стадион, али је Бебица, с плаже у Будви, где је боравио на одмору, позвао мобилним телефоном вође који су тражили Супића, тек да га приупитају за јуначко здравље. Супић не жели да ми исприча шта је разговарао с вођама навијача. Бебица је такође остао нем.

Нервоза се осећала и уочи доласка голмана. Десетак дана пре почетка првенства, ФК Нови Пазар био је клуб без динара, без играча и без будућности. Али, изласком Хајдука из Куле из прволигашког такмичења, готово цео тим преселио се у новопазарско фудбалско гнездо. Прича се да је Расим управљао овом сеобом фудбалера из равнице у Санџак. Исплатило се, Нови Пазар бележи најбољи старт од када се такмичи у највишем рангу.

Али, никада се не зна шта доноси ново новопазарско јутро. До пре неколико дана, све је било спремно за светски трансфер који је требало да град и клуб постави на насловнице светских медија. Град је чекао да стигне Дијего Синагра Марадона. Син оног Марадоне. Једног јединог највећег Дијега Арманда.

– Све смо договорили. Пронашли смо му и „мерцедес” ес класе, телохранитеља и врхунски смештај. Цео свет би чуо за нас, што је био кључни маркетиншки интерес. Марадонин син игра у Трећој италијанској лиги и није ни приближно добар играч као отац. Али, довољно је то што је Марадонин син па да светски медији нагрну у град. Али, на дан када је требало да падне коначан договор, менаџер Марадоне јуниора је тражио месечну плату за свог пулена од 10.000 евра. То је ипак превише за нас – прича портпарол клуба док се возимо до корзоа.

Супић је отишао негде на ћевапе и сок. Мали Марадона никада неће сазнати шта је пропустио.