Пријатељ мог пријатеља

Бивши министар унутрашњих послова и потпредседник у влади Зорана Ђинђића Душан Михајловић, спомињан је ових дана у медијима као човек који је 2003. покренуо полицијску истрагу о кријумчарењу дувана под називом "Мрежа" (на основу чијих резултата је Специјално тужилаштво за организовани криминал управо поднело захтев за провођење истраге против Станка Суботића Цанета и још 14 осумњичених), али и као човек који је, наводно, првог осумњиченог обавестио о истрази. Наиме, у интервјуу Телевизији Б92 из маја прошле године, Станко Суботић тврдио је да га је лично Душан Михајловић обавестио о "Мрежи".

Михајловић за "Политику" тврди да је реч о неспоразуму и објашњава свој контакт са Суботићем.

– Нема ни зрна истине у тврдњи да сам Суботићу показао резултате акције "Мрежа". Пре свега, акција "Мрежа" започета је мојим решењем којим сам, 1. јуна 2003, формирао радну групу. Први извештај о раду групе достављен је Кабинету министра унутрашњих послова 8. марта 2004. године, а ја сам четири дана раније, 4. марта 2004. године, већ био предао дужност новом министру Драгану Јочићу.

Самим тим нисам могао да предам никоме, па ни Станку Суботићу, полицијску документацију којом нисам нисам располагао.

Ваш бивши саветник у МУП-у, адвокат Божо Прелевић, критиковао Вас је због тога што сте се извињавали Суботићу, иако је још тада, док сте били министар, било разлога да се сумња да се Суботић бавио шверцом дувана?

– Огорчен сам због тога што сам, на ударним вестима ТВ Б92, оптужен за кривично дело ометања истраге против Станка Суботића. И Божо Прелевић, због чијег спасавања сам се посвађао са премијером Ђинђићем, и Б92 послужили су се заменом теза и подметањем речи госта Б92, Станка Суботића. Они су могли да провере датуме у вези са акцијом "Мрежа". Зашто то нису учинили, говори очито више о њима.  Али, лепо каже америчка пословица: "Свако добро дело има своју заслужену казну". Кад је реч о извињењу које спомиње, јавно сам се извинио свима који су имали непријатности због тога што је тајни и интерни полицијски материјал угледао светло јавности. Они који ме познају знају да сам стоички поднео и политички пораз и осиромашење фирме, знају да мирно подносим шиканирања осветника које је "Сабља" погодила или промашила. Остављам читаоцима да сами закључе да ли је "кажњавање" Михајловића оправдано или је на линији интереса мафије, које је од хапшења Шиптара и Кума стално захтевала моју смену и водила праву харангу против министра и његових сарадника преко својих медија, адвоката и назовиексперата. Зашто су се у то укључивали и други медији, сазнаћемо кад се отворе архиве свих тајних служби. Нико за живота није добио поштовање Срба за државни посао. Ипак, свакога дана нова власт и правосуђе дају сјајне потврде исправности онога што су моји храбри сарадници урадили, стављајући "главу на пањ" тамо где други одговорни нису смели ни прст. За разумне, у та признања спадају и пресуде атентаторима и реаговање Специјалног суда на резултате акције "Мрежа".

Како објашњавате Суботићеву јавну тврдњу да сте га Ви лично обавестили о акцији "Мрежа"? Какав сте контакт, и зашто, уопште имали са Суботићем и шта сте му рекли?

– Нисам имао то задовољство да својом заслугом упознам Суботића. Иако је био саветник моје владе, ту прилику сам добио тек крајем 2003. године, заслугом мог пријатеља и саборца из ДОС-а Бебе Поповића. Он ме је једног дана назвао и молио да примим њега и његовог пријатеља чије име ми није рекао, а нисам ни питао јер се радило о пријатељу мог пријатеља. Испунио сам Бебину молбу. Тако ме је судбина спојила са најбогатијим и најмоћнијим земљаком. Причали смо о више тема, па и о његовом "истакнутом" месту у "Белој књизи".

Шта је писало о Суботићу у "Белој књизи" МУП-а о српским криминалним групама?

– Био је означен као шеф једне од група које су кријумчариле дуван. Не бих се ни данас опредељивао између навода у "Белој књизи" и тадашњих тврдњи мојих пријатеља и сарадника из владајуће коалиције да је Суботић "чист" и да легално послује у Швајцарској, Француској, где држи винарије, и у Немачкој, где са Вацом прави заједничку фирму за послове у региону. Зар би премијер службено летео авионом мафијаша? Зна се и да је добио спор са "Националом". Уверио сам се 9. маја 2004. године у манастиру Свети Николај да је велики пријатељ цркве, да га поштују, а зна се и да је ктитор цркве са можда најлепшим живописом у новије време, у његовом родном Убу. Да не бих упао у замку да и сам будем судија, нећу се изјашњавати о сумњама изнетим на његов рачун. Не радујем се ни ликовању оних који су, не Суботића, већ покојног Зорана Ђинђића, прогласили "краљем дуванске мафије Балкана". Нека истражни органи раде свој посао и нека суд пресуди. У томе ни Суботићу ни њима не могу помоћи. Али ако је грех познавати Станка Суботића, онда би набрајање грешника дуго трајало.

Али, Суботић је тај који тврди да сте му Ви рекли за акцију "Мрежа".

– Он не разликује "Белу књигу" од акције "Мрежа".

А каква је улога Бебе Поповића? У својој књизи "Повленске магле и видици" Ви звучите као да сте фасцинирани тиме колико Поповић познаје шверц цигарета на Балкану?

– Беба је довео Суботића и тражио услугу за свог пријатеља. То је његова улога. Оставимо нешто и за будуће разговоре. Беба је велика тема.

У медијима се спекулише и са Вашом кривичном одговорношћу за опструкцију истраге у афери "Мрежа", кажу да одбијате и учешће у емисијама?

– Телевизија Б92 ми је додала и тежи грех од оптужби – одбијање разговора са њиховим инквизиторима, пардон, новинарима "Инсајдера". Одмах да кажем, док сам био у влади, нико од медија није остао ускраћен за изјаву. Сада сам грађанин који је одужио свој дуг према јавности и написао у књизи "Повленске магле и видици" много више од других. А учешће у "Инсајдеру" сам одбио зато што су грубо прекршили сва правила понашања и извргли ме руглу у претходним емисијама. Подсетио бих јавност да су и врли новинари Б92 вредно учествовали у кампањи против прве демократске владе. Зато је Ђинђић крајем августа 2001. на седници Председништва ДОС-а рекао да "имамо кампању против владе у јавности, да су акције земље пале, да му је доста да буде на стубу срама"... Употребио је и теже речи, да их сада не наводим. Речи премијера су отишле у ветар, као и моје упозорење из априла 2002. године изречено на седници владе приликом разматрања извештаја о раду МУП-а да "безбедност могу да угрозе тероризам, мафија и намере појединих политичких структура да уз помоћ подземља дођу на власт". А рекао сам и да су нам главне тешкоће "нејединство и недостатак антимафијашких закона"...

А шта бисте данас рекли?

– "Не дај да те зло победи, већ победи зло добрим!" Ова библијска мудрост је била и остала мој мото. Јер "Нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изићи" (Јеванђеље по Марку, 2:22).