Србија ближа Европској унији

Идуће среде, 13. јуна, Србија ће одржати нову рунду преговора са Европском унијом о потписивању Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП). После више од годину дана застоја у званичним припремама за ступање у први уговорни однос са ЕУ (техничке припреме и помоћ Уније одвијали су се све ово време несметано), Србија, дакле, поново има шансе да сустигне своје западнобалканске суседе који су даље одмакли на "европском путу".

Хапшење генерала Здравка Толимира и други "позитивни кораци" које је предузела српска влада уверили су главну тужитељку Хашког трибунала да Београд спремно сарађује са овим судом, што је био јасан сигнал за Европску комисију да одмах "одмрзне" преговоре. Председник Комисије, Жозе Мануел Барозо, о томе је – накратко се издвојивши са састанка Групе осам у Халигендаму – послао званично саопштење, које су пренеле све светске агенције, неке од њих уз коментар да би Србија могла веома брзо да заврши преговоре, да до краја године потпише ССП и већ 2008. затражи статус кандидата за члана ЕУ.

Само потписивање Споразума, међутим, неће бити могуће без изручења Ратка Младића и Радована Караџића Хагу, упозорио је Барозо, као и известилац Европског парламента за Србију, Словенац Јелко Кацин.

Кад и тај последњи политички услов буде испуњен – а према неким наговештајима из Владе Србије то би могло да се догоди у наредним недељама – можемо да се окренемо практичним резултатима преговора, примени договореног. Комесар ЕУ за проширење Оли Рен изјавио је да ће примена Споразума бити "улазница Србије за кандидатуру за чланство у ЕУ".

Не треба, наиме, заборавити да се прави преговори са ЕУ, у ствари, воде у области економије и састоје од утврђивања листе производа и рока у којем ће се наше тржиште отворити, односно, за колико ће се смањити царинске стопе за робу из ЕУ, и кад ће бити у потпуности укинуте. А то је велики изазов за српску привреду.

Кад бисмо, као што је то својевремено учинила Словенија, успели успешно да поднесемо кандидатуру за чланство истовремено кад закључимо први уговорни документ са ЕУ, или одмах после тога, то би нам донело велики напредак на европском путу, отворило могућности за коришћење више фондова ЕУ и учинило нас привлачнијим за стране инвеститоре.

"Као потенцијални кандидат за чланство, тренутно имамо право на око 190 милиона евра на годишњем нивоу из тих фондова. После потписивања Споразума, подношења апликације за кандидатуру, а затим и добијања те кандидатуре, фондови ће се знатно увећати", рекла је, како је пренео Танјуг, Ксенија Миливојевић, саветница за европске интеграције Божидара Ђелића, потпредседника Владе Србије и шефа преговарачког тима са ЕУ.

Да бисмо стекли статус кандидата, пошто већ испунимо све политичке предуслове, морамо да одговоримо на детаљни упитник Европске комисије, који представља својеврсно "скенирање" целог нашег друштва, свих области. Обично је потребно око пола године да се тај обимни упитник попуни (реч је о десетинама кутија папира које треба послати у Брисел), али могли бисмо и брже, сматра Мишчевићева, јер смо и досадашње извештаје слали у сличној форми.

Кад Европска комисија буде задовољна одговорима – а неретко се догађало да од појединих земаља тражи читав низ додатних појашњења – она шаље предлог Савету министара ЕУ, који доноси одлуку о почетку преговора и предлаже рок. На датум се може – као у случају Хрватске – чекати релативно кратко (захтев је поднела у фебруару 2003, статус кандидата добила у јуну 2004, а преговоре о чланству отворила у октобру 2005) или веома дуго, што се десило Турској.

Од чега ће, у случају Србије, зависити брзина приближавања Европској унији?

Од Космета, сматра Милан Пајевић, председник Одбора Г17 плус за спољну политику. У интервјуу бечком дневнику "Стандард" он је, како преноси Танјуг, рекао да "најгоре што може да се деси Србији јесте то да у Савету безбедности УН не буде постигнут договор о будућности Косова и Метохије". Европску интеграцију Србије и решење косовског питања треба посматрати као два одвојена процеса, верује Пајевић, али би непостизање договора у Савету безбедности ипак искомпликовало процес европске интеграције. Он је такође приметио да би Србија требало што пре да реши низ техничких питања и усвоји законе прилагођене стандардима ЕУ (поред осталог и да би визни режим са ЕУ био либерализован), али, што се тиче стручне стране, споразум заиста може да потпише за само неколико месеци.

Александра Мијалковић