Креозан у кавурми за Белог

Шта наводи неке (не)људе да трују псе? Мржња, лудило или нешто треће? Случај из Параћина нуди низ одговора и две заклетве.

„Тако ми свих цркава света, мој муж Драгиша Мирковић је неправедно осуђен”, брани Надежда свог мужа (три године од немилог догађаја) који је у историју српског правосуђа убележен као први осуђеник у Србији због тровања пса.

Почетком прошле године, Основни суд у Параћину понудио је Драгиши Мирковићу да бира – 70.000 динара или 70 дана у затвору. „Драгиша је, ето, платио, касније умањен новчани износ”, прича нам Надежда Мирковић у име мужа, који због касније претрпљеног можданог удара неразговетно говори.

– Суд и комшија нека на част носе ту пресуду. Драгиша тог пса није отровао. А што од комшијине фарме паса не може да се живи, друга је прича. Ниједан комшија на нашем брду нема лошу реч о мом човеку. Па и ми имамо пса љубимца, што би Драгиша тровао туђе – каже Надежда.

Њихов или туђ пас, али после судске пресуде у околини Параћина нагло је прекинута серија тровања паса. Последња жртва био је четворогодишњи швајцарски овчар Бели, који је пре три године појео подметнуту храну пуњену креозаном и угинуо у најтежим мукама.

Бели је био леп, умиљат, расан пас, с добрим педигреом – швајцарски овчар. Швајцарски овчари, иначе, обожавају људе и трчање у природи.

Ови разиграни пси су директни потомци немачких овчара и сматра се да је почетак њиховог узгоја био у Америци 1917. године. У леглима немачких овчара догађало се да од оба родитеља (црно-смеђе или црно-сиве боје) настане пас беле боје, али с црним пигментом. Углавном су коришћени за лов, а бели овчари су били идеални за хајке јер су бојом одударали од европских вукова.

Али, швајцарски овчар Бели није једини пас који је креозаном отрован на параћинском пропланку. Његов узгајивач и власник Петар Собек за девет година изгубио је 16 расних паса.

– Пре 40 година почео сам да гајим шарпланинце. Последњих седам година чувам и беле швајцарске овчаре. Али имам проблем с комшијом Драгишом Мирковићем – прича Собек.

– А пре 13 година Собек је у одгајивачници затекао осам мртвих паса. Сви отровани.

– Јеси ли видео тровача паса на делу – питала га је тада полиција.

– Па нисам – признао је Петар Собек.

– Онда ништа – рекли су полицајци.

– А бацао је преко ограде кавурму у грудвама у које је стављао креозан. Али нисам то видео и завршило се тако, небитно – прича Петар Собек.

Тровања су се, међутим, наставила, а пре три године креозан у грудвама кавурме однео је и мајку Белог.

– Када је Бели угинуо одмах сам позвао полицију. Ветеринар је обавио обдукцију. Јетра и желудац су му се претворили у сунђерасту масу за свега два сата. Креозан је брзо и разорно деловао. Шта ли отров тек направи човеку – пита се Собек.

Штенци „швајцарци”

Захваљујући одобрењу суда, полиција је ушла Мирковићима у кућу. На столу код Драгише затекли су остатке хране пуне креозана, прича Собек.

– „Шта је ово”, питали су га, а он ће на то: „Па ви сте ми дали”. Узели су узорке, отиске Драгишиних прстију и брисеве испод ноктију. Поклопили су се сви докази, а он је пред судом изјавио: „Петар Собек је добар с полицијом. Они су ми све подметнули”, присећа се Собек

– Док се опраштао од живота, овчар Бели био је најежен као јеж. Дигла му се длака, а он се вртео и беспомоћно копрцао, тужно завијајући. Није му било спаса – каже Собек.

– Мислили су да од одгајивачнице белих швајцарских овчара зарађујем силне паре. Јавила им се нека проклета завист, ко ће га знати. Љубоморним несрећницима све смета. И пси и људи. Добио сам случај на суду, али мог Белог више нема. А сви пси из мог легла, чим Драгишу осете у близини, одмах се успаниче и лају у хору. Од њих човек може много да научи – тврди Собек.

Само у Београду у овој години регистровано је 14 случајева отрованих паса, али је број непријављених сигурно много већи. Евиденција на нивоу Србије не постоји, али је познато да су случајеви тровања чести. Удружење „Орка” у последњих шест година побројало је око 5.000 пријава, која су потом проверавана.

Колико год да их је било, у нашем правосуђу постоји само једна пресуда за тровање пса.

Једна једина због тровања креозаном швајцарског овчара Белог.

--------------------------------------------------------

Без обдукције нема пресуде

Тврдње да због тога што се не раде обдукције отрованих паса суд нема довољно доказа да издејствује пресуде, не може да потврди или оповргне Милан Милетић, инспектор у Управи полиције у Београду.

– Полиција свој део посла обавља како треба, а да ли ће обдукција бити обављена зависи од правосудних органа. Налог за обдукцију даје истражни судија. Без његовог одобрења полицији није дозвољено ни да претресе стан осумњиченог – објашњава Милетић.

Без ових одобрења не постоји довољно доказа који ће потврдити да је животиња отрована нити ко ју је отровао.

-------------------------------------------------------------

Со за прву помоћ

Отроване псе може да спасе само ветеринар који је често доведен пред свршен чин јер отров углавном тако брзо делује да животињи нема спаса. Препоручује се да се псу у уста убаци шака соли која ће га нагнати на повраћање чиме би требало из себе да избаци отвор, бар у одређеној количини.

--------------------------------------------------------------

Креозан у слободној продаји

Креозан је хербицид и користи се за прскање воћа, а може се купити у пољопривредним апотекама. То је прашак интензивно жуте боје, а отров се у организам уноси преко коже, удисањем и  гутањем, што значи да се пас најчешће отрује а да није ни појео већ само дотакао или помирисао отров.

Креозан је изузетно токсичан. Изазива високу температуру, и 42 степена Целзијуса, убрзани рад срца, тешко дисање, повраћање и грчење мишића, што брзо узрокује кому, а потом смрт.