Заборавили смо на љубав

– Синоћ сам поново гледала филм „Дама с камелијама” са Гретом Гарбо у лику Маргарите Готје неких 30 минута, а онда сам почела да плачем. Освојило ме је тужно расположење. Маргарита Готје чудесног Александра Диме права је хероина, коју би свака глумица пожелела да игра. Имам и дивног партнера Милоша Биковића који тумачи Армана Дивала, који је млађи од мене како иначе стоји и у роману... – каже глумица Марија Вицковић, која у матичном Народном позоришту у Београду ствара комплексни лик Маргарите Готје у представи „Дама с камелијама” по роману Александра Диме Сина у режији Југа Радивојевића. Премијера је заказана за 1. октобар на великој сцени националног театра када ће бити отворена 145. сезоне ове куће културе. Представа ће бити изведена у част драмске уметнице Мире Ступице.

Сценографију ради Борис Максимовић, костиме Бојана Никитовић, Дијана Диклић је аутор сценског говора, а Игор Дамњановић сценског покрета. 

Димине јунаке тумачиће и Небојша Дугалић (Жорж Дивал), Стела Ћетковић (Приданс), Калина Ковачевић (Нанин), Димитрије Илић (Варвиљ), Александар Ђурица (Гастон Рије), Слободан Бештић (Гроф де Жире), Милена Ђорђевић (Нишета), Лепомир Ивковић (Гистав) и Бојана Стефановић (Олимпија).

Александар Дима Син добро је познавао љубавне „трептаје” које је описао у свом роману „Дама с камелијама”, писаном у неком другом времену, који буди романтична осећања, будући да је и сам био у вези са куртизаном Маријом Диплеси, грациозном женом савршено белог лица, сомотски црних трепавица за којом је лудео цео Париз. Редитељ Југ Радивојевић одлучио се, сазнајемо, за класичну поставку дела, са ложама на сцени и костимима који прате епоху у којој је одвија ова Димина прича. 

– Зачудим се када ме људи питају зашто ми је занимљиво да играм куртизану. Па, оне су биле жене које су у своје време биле пратиље краљева, царева и које су у многим случајевима водиле те државе. То значи да нису безазлене фигуре. Куртизане нису проститутке, већ даме од стила које су краљеви, цареви, моћни мушкарцу обасипали поклонима, пажњом, богатством. Маргарита Готје, за којом је лудело пола Париза, интересантна је због харизме, али и због њене болести. Та болест, трзавице, растројеност и нервоза су, поред њене харизме, врцавости и духовитости, нешто што је јако интересантно за глумицу. Маргарита је боловала од туберкулозе, али ми ћемо ту компоненту представити тако да се ни у једном тренутку неће знати која је то болест. Велики је изазов изнети то стање на сцени: треба да буде аутентично, реално, да људи одмах поверују да са њом није нешто у реду – објашњава наша саговорница и одговара на питање зашто је ауторска екипа одлучила да баш ове јесени београдску публику изненади својим читањем Димине „Даме с камелијама”:

– Зато што су данас људи заборавили на љубав. На то узвишено, јединствено осећање које нас покреће, чини бољим и које је изнад материјалних вредности, које се не мери новцем и скупим поклонима. Морам да приметим да је у великој мери и позориште склизнуло у ригидност, алтернативу, отуђење, зато је право време да се направи оваква представа која ће код публике да покрене основне емоције. Маргарита Готје је жену која је уживала у раскоши и богатству, али и која је зарад љубави била у стању да се свега одрекне и оде са вољеним мушкарцем. Да живи и у гарсоњери ако треба и да буде срећна. Маргарита није спонзоруша, већ жена која треба да опомене људе којима је материјални фактор смисао живљења. Толико смо далеко отишли у својој грамзивости, бахатости, халапљивости да не знам шта треба да се деси да вас опомене, посебно девојке које тако живе.

Марија Вицковић је свестрана уметница. Поред глуме њена велика љубав и страст је музика. Ова лепа глумица, иза које су запажене улоге у представама „Швабица”, „Ифигенијина смрт у Аулиди”, „Невјеста од вјетра”, „Неспоразум”, „Огвожђена”, наглашава да је у њеном животу љубав покретач: „Не могу без љубави ни да устанем, ни да сањам, ни да функционишем.”