Французи верују Саркозију

"Победа УМП без преседана у петој републици", коментарише јучерашњи "Фигаро" већину  (41,9 одсто гласова) коју је странка новог француског председника Николе Саркозија, десничарска Унија за народни покрет (УМП), добила прекјуче у првом кругу парламентарних избора. Реч је о томе да је ово први пут још од 1978. године да је парламентарна већина сачувала своју предност, што је, коментарише лист, очигледан знак да Французи верују да ће њихов нови председник, "Саркози покретач", како је назван у наслову на првој страни истог листа, извући земљу из колективне пропасти у коју је почела да тоне.

Франсоа Фијон, премијер Француске, који је поново изабран у својој изборној јединици на истоку земље са апсолутном већином, позвао је Французе да потврде свој избор у другом кругу 17. јуна, нагласивши да су реформа универзитета, нове мере против криминала, борба за слободно тржиште и смањење националног дуга први потези владе планирани за наредне месеце. 

Од 7.639 кандидата из 80 партија и политичких група, који су се кандидовали у првом кругу, у други круг парламентарних избора прошли су они који су у својим изборним јединицама добили више од 12,5 одсто гласова. Кад је реч о партијама, странка екстремног десничара Жан-Мари ле Пена, Национални фронт, јављају агенције, није прешла цензус.

Парламентарни избори су камен темељац у модерној француској политици и у последње три деценије француски гласачи су наизменично смењивали левичарску и десничарску већину у парламенту. У садашњем сазиву УМП има 359 посланичких места од укупно 577, а прогнозе показују да ће их после другог круга имати између 405 и 445 (има и још оптимистичнијих по којима ће УМП имати и до 501 посланичко место). Социјалистима, који сада имају 149 посланика, прогнозира се, после 26 одсто освојених гласова у првом кругу, између 100 и 140 места у парламенту.

После и практично потврђених прогноза да ће Саркозијева странка  добити већину у првом кругу, левица покушава да спаси што се спасити може, позивајући бираче да спрече да УМП добије велику предност у другом кругу избора који ће бити одржан 17. јуна.

Јуче је Сеголен Роајал поново упозорила бираче, који су у малом броју изашли на прекјучерашње изборе (забележена рекордна апстиненција од 40 одсто премашила је ону из 2002. од 35,6 одсто), да не дозволе да толика количина моћи оде у Саркозијеве руке, јер "република мора да има нужан баланс моћи". Она је рекла на радију РТЛ да би се радо удружила са Франсоа Бајруом, чувеним "трећим човеком" недавних председничких избора, мада је његова странка Демократски покрет освојила само седам одсто гласова, што значи да ће моћи да рачуна на највише четири посланичка места. 

Бајру за сада није одговорио на позив Роајалове, али је у недељу увече после првих незваничних резултата упозорио на "ужас" једностраног парламента.

"Једног дана Француска ће жалити због недостатка баланса у парламенту. То није здраво", пренеле су агенције упозорење "трећег човека".

Без обзира на ове апеле, Саркозијева победа је, сматрају политички аналитичари, неминовна. Његов рејтинг у последње време показује да је у прве три недеље откако је званично преузео председничку функцију, нови шеф државе ојачао имиџ човека од акције колико год заправо још ништа конкретно није урадио. Међутим, својом владом у коју је међу водеће министре укључио (тада) социјалисту (Бернар Кушнер, шеф дипломатије), центристу (Ерве Морен, министар одбране) и Северноафриканку (Рашида Дати, министар правде) оставио је снажан (питање је колико и искрен) утисак отворености и спремности да сруши партијске и друге баријере.

Политички аналитичари, додуше, упозоравају да су отвореност и прагматизам само једна страна Саркозијевог карактера, док је друга – опсесивна потреба да све држи под контролом, што се посебно односи на медије и опозицију. И парламент, наравно. Колико год француско искуство показује да ни већина у парламенту није гаранција за брзе промене (за време Ширака, десничари су имали две трећине у Народној скупштини, али влада није уживала популарност код Француза који нису дозволили да прође ни европски устав, ни уговор о првом запослењу), Саркози је послао јасан сигнал француским грађанима да је он председник који жели да трансформише земљу, а да је за ту трансформацију десничарска парламентарна већина од пресудног значаја. Резултати првог круга парламентарних избора показују да су га, изгледа, добро чули.