Плажа у центру Приштине

Приштина – Улица у центру некад се звала Београдска, сада носи име Фехмија Аганија, најближег сарадника Ибрахима Ругове убијеног у мају 1999, али је млади Албанци најчешће зову Плажа – због девојака које овде проводе сате сваког дана, без обзира да ли је јутро, поподне или касно вече. Обучене су као за плажу или бар као за београдску "Силиконску долину".
Има неких ствари по којима Приштина данас личи на Београд, бар на Београд од пре десетак година. Кафићи су у свако доба дана пуни младих, а улице продаваца цигарета, који на картонским кутијама нуде широк избор.

"Погледај шта пушим, па ми реци да нема сарадње између Србије и Косова. Највећа трговина је између Београда и Приштине, само што нико о томе не говори", каже један старији Албанац показујући паклицу српског "винстона". Седимо у клубу "Депо" у приземљу вишеспратнице код "Плаже". Радни је дан, ближи се поноћ, а клуб се тек пуни младима, онима од којих би, према последњим истраживањима, чак две трећине напустило Косово одмах да им се за то пружи прилика.

Двадесетшестогодишњи Бурим Љеци из Гњилана задужен је за омладинску политику у косовском министарству културе. Док износи податке да 73 одсто ученика упише средњу школу и да тек 13 одсто њих упише универзитет у Приштини, он оптимистички наглашава да је косовско друштво најмлађе у Европи и додаје да је привремена влада спремна за вођење "државе Косово".

– Биће расписан међународни конкурс за симболе државе – заставу и грб, а нови пасоши и личне карте су већ у процедури – открива Љеци.

Албанци углавном одбацују могућност да се о статусу покрајине још преговара и праву пометњу у Приштини изазвала је прошле недеље изјава француског председника Николе Саркозија да решење треба одложити за шест месеци, па је, да би смирила нервозу, америчка канцеларија на Косову и Метохији издала саопштење у којем се каже да договора о одлагању није било.

"Ми сада дижемо споменик Клинтону, па ћемо Блеру, а спремамо и споменик Бушу", каже један Приштевац, најављујући талас "споменичке" захвалности Америци и Великој Британији.

И новинари тврде да ће све бити боље кад покрајина буде независна.

– Надамо се да ће проблеми у сарадњи са Србима и новинарским удружењима у Србији бити решени када се реши статус – каже Газменд Суља, председник Удружења професионалних новинара Косова и уредник у најтиражнијем дневнику "Коха диторе" (продаје се у око 10.000 примерака). Он, међутим, не може да објасни шта је то што га спречава да и сада сарађује са српским новинарима.

Евљијана Берани има спреман одговор. Професор новинарства и некадашња уредница Телевизије Косово каже да су албански медији много професионалнији од српских.

"У косовским медијима нема говора мржње, док су српски пуни тога. Овде нико у медијима не назива Србе Шкијама, док у Србији сви за Албанце кажу Шиптари", тврди Беранијева, која од својих "аргумената»" не одустаје ни кад јој новинари из Београда кажу да није у праву.

Ипак, не наводи ни један конкретан пример којим би поткрепила своје тврдње. Као што нема одговор ни на питање шта је са очигледним случајем говора мржње који се пре десетак дана појавио у једним приштинским новинама.

Крајем маја, лист "Инфопрес" објавио је наводни списак "припадника српских паравојних снага на територији општине Липљан", који "припремају терористичке акције".

Срби чија су се имена појавила у тим новинама страхују од последица, а Удружење професионалних новинара није реаговало на очигледну манипулацију новина које су по тврдњама упућених блиске Хашиму Тачију.

"Нисмо били довољно храбри, али ћемо свакако реаговати убудуће", искрен је извршни директор Удружења Љундрим Аљију.

На инсистирање српских новинара са Косова, јуче је ванредну седницу одржао Савет за штампу, организација која има право да кажњава новине за све прекршаје кодекса. Одлучено је да се до краја недеље разговара са уредницима "Инфопреса" и да се потом донесе одлука. Агрон Бајрами, главни уредник "Коха диторе", тражио је да се новине одмах казне, а Предраг Радоњић из "Гласа југа" запретио је да ће напустити Савет за штампу ако не буде никакве казне.

-----------------------------------------------------------

Рукометна политика

Стварно ми је жао што је ваша Кикинда кажњена јер је одбила да игра са нашим Влазнимијем – каже Изет Ђиновци, генерални секретар Рукометног савеза Косова у својој канцеларији у Дому спортова у Приштини, док показује слике са заседања Европске рукометне федерације. Његов савез придружени је члан ЕХФ-а, па клубови са Космета имају право да се такмиче у европским куповима, за разлику од "националног» тима који то право не може да добије. Прошле јесени, женски рукометни клуб из Кикинде одбио је, по препоруци Владе Србије, да игра са тимом с Косова и због тога је кажњен. Касније је против Влазнимија играла Наиса из Ниша и убедљиво победила. – Не ваља кад се политика умеша у спорт – каже Ђиновци, али затим признаје да се и сам бави политиком и да је "спорт највећа политика".