Обама чека Русију

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Пошто се током два дана ситуација мењала „брзином Твитера”, сиријска криза је ушла у дипломатски лавиринт из којег излаз засад није гарантован.

Председник Барак Обама, који је пре 10 дана био на ивици да изда наредбу за бомбардовање Сирије због тога што је њен режим употребио бојне отрове против сопственог народа, а потом неочекивано за то затражио подршку Конгреса, коју, по свему судећи, не би добио, у уторак увече се обратио нацији и изнео досад најдетаљније аргументе за кажњавање Башара ел Асада – затраживши истовремено да се изјашњавање на Капитол Хилу одложи и пружи шанса дипломатији.

На том пољу се после почетног ентузијазма показује да ће игра бити компликована и да тек треба да се види ко ће да је води.

Русија, чија је брза иницијатива на лопту коју је, случајно или намерно, набацио шеф америчке дипломатије Џон Кери била главни катализатор заокрета, одмах је ставила до знања неће бити само у улози сервиса Запада, него да жели извуче корист како за себетако и за свог сиријског штићеника.

Након што је Француска пожурила да предложи нацрт резолуције у Савету безбедности, која се позива на члан 7 Повеље УН и садржи претњу војном акцијом ако Сирија не испуни обавезу стављања свог хемијског арсенала под међународну контролу, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је одмах притиснуо кочницу, захтевајући да се уместо обавезујуће резолуције изда само саопштење председавајућег савета и прогласивши претњу војном интервенцијом „неприхватљивом”.

Председник Владимир Путин на то је додао да погодба о надзору сиријског хемијског оружје може реализовати само ако САД и њени савезници „јавно одустану од својих планова да против Сирије употребе силу”.

Уследио је телефонски разговор између Керија и Лаврова после којег је Москва одустала од захтева да се тим поводом одржи хитна седница Савета безбедности, а постигнут је договор да се њих двојица данас састану у Женеви и покушају да отклоне све неспоразуме.„Нећемо толерисати одлагање и врдање”, постао је нови амерички рефрен, а Вашингтон је у међувремену консолидовао фронт својих савезника, вративши у игру и Британију, чиме је обезбеђено да Запад у УН делује јединствено.

Обамин говор из Беле куће, који су преносиле све ТВ мреже, трајао је 16 минута. Он је признао да америчка војна сила не може да реши сиријски грађански рат, али је и објаснио зашто употреба бојних отрова од стране тамошњег режима угрожава америчке интересе и, у случају неуспеха нове дипломатске иницијативе, захтева реакцију.„Чак и ограничени удар ће Асаду послати поруку коју не може да му уручи ниједна друга нација”, рекао је Обама. „Не мислим да треба да уклањамо силом још једног диктатора, јер смо у Ираку научили да ако то урадимо, постајемо одговорни за све што потом следи. Али прецизан напад може да натера Асада – и сваког другог диктарора – да два пута размисли пре него што посегне за хемијским оружјем.”

Напоменуо је и да, ма колико ограничен, амерички удар, због искуства у Ираку и Авганистану, „неће бити популаран”. Изнео је и како Асадов арсенал отрова, ако он не буде кажњен, угрожава Америку, јер би у том случају „трупе САД биле суочене са могућношћу коришћења хемијског оружја на бојишту”. Такође, ово оружје би могло да доспе у руке терориста и охрабри друге непоћудне режиме да крше међународне норме.

Обама није поменуо колико ће чекати на дипломатски расплет нити је био сигуран у исход. „Сувише је рано за процену да ли ће ова понуда успети, а сваки споразум мора да верификује да ће Асадов режим да испуни оно што обећа.”

Док медији указују на чињеницу да ће операција стављања хемијског оружја под међународни надзор бити логистички веома компликована, Кери јеу том погледу био оптимистичнији. По њему, хемијско оружје је на територији коју контролише режим, што значи да он може да обезбеди приступ тим складиштима. У том процесу све мора да буде проверљиво, а приступ сваком складишту не сме да буде ограничен. „Русима смо веома јасно ставили до знања да ово не може да буде нека игра”, рекао је Кери, додајући да је управо зато неопходна „пуна резолуција Савета безбедности” и да разјашњавање са Москвом о томе „неће бити јавно”.

Да се кров не би подизао пре него што су постављени темељи, засад су у другом плану и неспорне тешкоће организовања и обезбеђивања међународне инспекције, али се, иако је Обама био категоричан да „америчка чизма неће крочити на сиријско тло”, у медијима већ помиње да ће зарад безбедности међународних инспектора бити неопходан улазак страних трупа у Сирију, и то у значајном броју. У том контексту „Њујорк тајмс” помиње једну студију Пентагона по којој би за то било потребно чак 75.000 војника.

Пошто се у Конгресу практично одустало од стављања на дневни ред резолуције о давања овлашћења председнику да покрене војну интервенцију, група конгресмена је покренула инцицијативу да се сачини нова, по којој би интервенција у случају неуспеха дипломатског решења на коме се управо ради, била аутоматски одобрена.

Како се предочава, америчка армада остаје у водама источног Медитерана у стању највише приправности.