Кад богати пуне државну касу

Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је да је нормално да богатији плаћају веће порезе и истакао да се за тако нешто залагао и у предизборној кампањи, а на потпитање, шта мисли о могућем прогресивном опорезивањи плата већих од 100.000 динара, Дачић је одговорио да неће бити удара на стандард сиромашних грађана и да се не залаже за порезе који би угушили привреду и грађане. „Али, они који имају највише треба и да дају. То је праведно”, казао је Дачић одговарајући на питања новинара.

„Политика” је питала неколико економиста шта мисле о тој идеји. Одговор је био да се слажу са изјавом првог човека Министарства финансија, истичући да све што би рекли, пре него ли виде предлог буџета за 2014. или конкретан предлог ресорног министра, била чиста спекулација.

А министар финансија Лазар Крстић је изјавио да „пореске реформе нису питање које ће се решити у медијима, јер је реч о озбиљном послу који захтева време и консултације са свим релевантним факторима”, и да поједине медијске написе не жели да коментарише.

Пореска реформа, како је нагласио, не треба да буде нешто о чему се дискутује преко медија, већ је због њене комплексности и последица које може да има на читаву економију и систем потребна дубока анализа пре него што се изађе у јавност.

– Ми сада дискутујемо о динамици примене пореске реформе, а то не значи да све мора да се деси одједном, већ зависи од тога шта ће бити њена суштина. Надамо се да ћемо у наредних месец дана, односно већ у октобру, имати јасну слику с којом ћемо изаћи у јавност. У овом тренутку било би неодговорно износити било какве цифре, пре него што се заврши комплетан посао, закључио је министар. Питање је, међутим, због чега држави, конкретно министру финансија, смета да се и медији баве тим веома озбиљним питањем, јер коначно као јавни посленици имају право и да о тој „посвећеној” теми имају право на став и оцену заступајући интересе грађана, својих читалаца који ће све то платити. Ипак.

И Стојан Стаменковић, економски аналитичар, каже да не жели било шта да коментарише, јер конкретних предлога још и нема. Када их буде, знаће се какве то ефекте има на буџет и грађане.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже, да у овом часу само могу да се дају смернице у ком би смеру реформу требало спровести, а да се при том не повећа фискални дефицит.

– Циљ пореске реформе је смањење буџетских расхода. Овог часа није извесно да ли реформа подразумева само смањење пореза или и доприноса. Мање оптерећење зарада довешће до смањеног прилива пара у буџет који мора да се надокнадити из других извора, каже он. Примера ради уколико би се смањило оптерећења на зараде за око 30 одсто на другој страни би морао да се обезбеди приход између 120 и 200 милијарди динара.

– Било би лоше ако би смањење оптерећења на зараде ишло на уштрб оптерећења капитала. То би се рђаво одразило на пољопривреду, прехрамбену индустрију. Таква мера не би допринела повећању инвестиција или запослености, објашњава Арсић.

Јуриј Бајец, професор и бивши саветник премијера Мирка Цветковића, поздравља најаву да се смање пореска оптерећења на зараде и да послодавци више не дају држави 63 на сваких 100 динара плате. Питање је како надоместити ту разлику, ако нема привредног раста, ни нових инвестиција. Ако би се ова мера завршила само на томе да се повећају плате, или да послодавац стави себи паре у џеп, ништа нисмо урадили, објашњава Бајец.