Чија је била вила на Медијани

Ниш – Познати локалитет Медијана, надомак Ниша, није до краја истражен, па отуда и различита мишљења о његовој улози. Посебно о луксузној вили са перистилом за коју се сматра да је представљала летњу резиденцију цара Константина који је рођен у Нишу 27. фебруара 280. године. Шездесетих година прошлог века, након истраживања Љубице Зотовић, која је на Медијани радила двадесетак година, заступана је теза да је та вила била летња резиденција познатог римског императора. Чак има мишљења да је Константин ту донео неке важне указе.

Међутим, археолог-античар нишког Народног музеја Слободан Дрча доводи ову тезу у питање.

– Тај објекат је био протоколарни. Тамо нема археолошког материјала који би ишао у прилог тврдњи да је то била царска резиденција. Ако је ту био император, онда ту мора да буде и његов култ. Тамо нема ниједног фрагмента луксузне керамике, нема царског култа, појашњава наш саговорник.

О Медијани, сматра Дрча, не може са сигурношћу да се расправља, јер није откопана у целини. Вила о којој је реч, имала је трем са мозаицима, централну салу за састанке, велико двориште. У средини унутрашњег дела била је фонтана, велики базен, тзв. имплувијум, који је сакупљао кишницу коришћену за техничке потребе. Постојао је и посебан одводни канал до терми које су биле у склопу те луксузне виле. По обиму и квадратури, она је била грандиозан објекат. У хронолошком смислу, у архитектури разликујемо две фазе. Постојао је старији објекат и, највероватније у доба цара Константина, он је преуређен и проширен.

– Нормално је да су сви ти илирски цареви који су градили војну каријеру и касније постали императори, у свом завичају подизали луксузне виле. Али, сви ти објекти су везани за Ниш, а не за Медијану. Медијана је, каже Дрча, у прво време била, очигледно, село надомак Ниша које је град снабдевало пољопривредним производима. Касније, крајем четвртог века у доба велике кризе царства, државни или градски службеници су могли да имају мала имања изван града, са стамбеним објектима и баштама и повремено су могли да бораве у њима.

Из историјских извора се прецизно зна колико пута је цар Константин боравио у Нишу. И увек се помиње Ниш, никада Медијана. Да је Медијана била пољопривредно насеље, потврђује чињеница да се налази на четрдесетак хектара плодне земље – на јужним падинама корпорације ЕИ и тзв. Влашког брда, сада обронака Горице у пространој равници на левој обали Нишаве.

– Поменута вила јесте репрезентативна, али самим тим што није откопана у целини, не може да се тврди да је била резиденција цара. У античкој архитектури постоје такве виле које су биле градске виле. Значи, ако неки цар пролази кроз град, он може ту да преноћи. Цар никада није у пољани, он је увек у граду, категоричан је Дрча.

По свој прилици, вила је могла да буде власништво Константиновог друга из детињства Реметалка. Он је такође направио војну каријеру и био је гувернер у Египту. Када је Константин 306. године дошао на власт, он је повукао Реметалка из Египта, довео га у Ниш и поставио га за војног гувернера Средоземне Дакије. Индиректан доказ за то су две скулптуре од црвеног порфирита којег има само у Египту, у делу према Асуану и Етиопији. Тврд је као гранит и изузетно тежак за обраду. Скулптуре су откривене на Медијани 1972. године, високе су око пола метра, без глава. На бази скулптура је грчки текст који у преводу гласи: "Спаситељу Асклепију, Роиметалкес и његова жена Филипа захвални подижу споменик". На њима су, наиме, представљени Асклепије и његова сестра Фигија.