Празних руку из Берлина

До сада име Белгија није уливало страх у женској одбојци. Међутим, на овом Европском првенству, она је постала малтене ноћна мора.

За длаку им је измакло финале. А у борби за треће место су у Берлину победиле нашу репрезентацију с 3:2 (23:25, 25:21, 28:26, 21:25, 15:11).

Њене одбојкашице су врло пожртвоване, ни пред ким не узмичу, цеде суву дреновину док је не исцеде, уигране су... На целом овом шампионату су играле на врло високом нивоу – биле су победнице групе у којој је играла Италија, па су, као и наше, биле слободне у осмини финала.

Против таквог противника су наше одбојкашице играле за треће место на Европском првенству у Берлину. И од почетка до краја морале против њега да воде исцрпљујућу борбу.

Посебно је то било изражено у петом, одлучујућем сету. Иако је наш тим добио претходни и изједначио на 2:2 Белгијанке су заиграле као да су добиле ветар у леђа.

Наше играчице заслужују признање што се тада нису предале. Смогле су снаге чак и да преокрену резултат и поведу с 8:7. На жалост, обавезни предах као да је више користио Белгијанкама. Прекинуле су низ наших поена, а онда поново наметнуле своју игру и повеле с 12:10. У тим тренуцима поред знања одлучују и нерви и ко зна шта још све, јер пада одлука о томе ко ће да се кући врати с медаљом, а ко празних руку.

У тој борби с противником и самим собом Белгијанке су биле успешније. Добиле су пети сет с 15:11 и отвориле књигу успеха белгијске женске одбојке.

Нашим одбојкашицама не може много да се замери. Трудиле су се колико су могле, успевале да зауставе захуктале Белгијанке, враћале нам наду, али то није било довољно да се домогну медаље, коју, вероватно заслужују.

Успех Белгијанки је без икакве мрље, међутим, и наш тим, мада се празних руку враћа из Берлина, вреди за медаљу. Овога пута, на жалост, за то нема и доказ.

У свим сетовима се играло као да се ради о животу и смрти. Први су добиле наше с 25:23. У другом су успешније биле Белгијанке, а у трећем и срећније. Добиле су га на разлику (28:26). А, онда, у четвртом, досадашње европске шампионке су надвисиле екипу која је несумњиво у успону и која помало подсећа на нашу репрезентацију када је почела да се пење ка врху.

На жалост, Берлин нам није донео срећу. Нешто слично се догодило и пре десет година када су наши одбојкаши у истој овој дворани, упркос томе што су дали све од себе, завршили као четврти у Европи.

Али, тако је то у спорту. Некада се постигне и више него што је реално. Можда је тако било пре две године у Београду, када су нас одбојкашице обрадовале до неба освојивши прву златну медаљу у историји наше женске одбојке.

Сада сигурно вреде за медаљу. Недавно, на Светској великој награди у Јапану биле су треће и, уједно, најуспешнија репрезентација из Европе. Можда је сада плаћен и цех због напора на тако јаком светском турниру.

У сваком случају с правом нам је много жао нису освојиле медаљу. Али, шта да им замеримо?

Дворана: Макс Шмелинг. Гледалаца: 7.500. Судије: Крафт (Немачка) и Лодерус (Холандија).

БЕЛГИЈА: Колман, Дирикс 4, (Куртоа), Хајрман 1, Лајс 10, Елбрехт 9, Ван Хеке 35, Вандестене 9, Бланд 12, Русо 4, Ван де Вивер, Гилис. Селектор: Ванде Брук.

СРБИЈА: Бракочевић 33, Малагурски, Живковић, Крсмановић 11, Малешевић, Молнар 3, Огњеновић 5, Вељковић, Николић 10, Бјелица, Рашић 22, (Ћебић). Селектор: Терзић.