Praznih ruku iz Berlina

Do sada ime Belgija nije ulivalo strah u ženskoj odbojci. Međutim, na ovom Evropskom prvenstvu, ona je postala maltene noćna mora.

Za dlaku im je izmaklo finale. A u borbi za treće mesto su u Berlinu pobedile našu reprezentaciju s 3:2 (23:25, 25:21, 28:26, 21:25, 15:11).

Njene odbojkašice su vrlo požrtvovane, ni pred kim ne uzmiču, cede suvu drenovinu dok je ne iscede, uigrane su... Na celom ovom šampionatu su igrale na vrlo visokom nivou – bile su pobednice grupe u kojoj je igrala Italija, pa su, kao i naše, bile slobodne u osmini finala.

Protiv takvog protivnika su naše odbojkašice igrale za treće mesto na Evropskom prvenstvu u Berlinu. I od početka do kraja morale protiv njega da vode iscrpljujuću borbu.

Posebno je to bilo izraženo u petom, odlučujućem setu. Iako je naš tim dobio prethodni i izjednačio na 2:2 Belgijanke su zaigrale kao da su dobile vetar u leđa.

Naše igračice zaslužuju priznanje što se tada nisu predale. Smogle su snage čak i da preokrenu rezultat i povedu s 8:7. Na žalost, obavezni predah kao da je više koristio Belgijankama. Prekinule su niz naših poena, a onda ponovo nametnule svoju igru i povele s 12:10. U tim trenucima pored znanja odlučuju i nervi i ko zna šta još sve, jer pada odluka o tome ko će da se kući vrati s medaljom, a ko praznih ruku.

U toj borbi s protivnikom i samim sobom Belgijanke su bile uspešnije. Dobile su peti set s 15:11 i otvorile knjigu uspeha belgijske ženske odbojke.

Našim odbojkašicama ne može mnogo da se zameri. Trudile su se koliko su mogle, uspevale da zaustave zahuktale Belgijanke, vraćale nam nadu, ali to nije bilo dovoljno da se domognu medalje, koju, verovatno zaslužuju.

Uspeh Belgijanki je bez ikakve mrlje, međutim, i naš tim, mada se praznih ruku vraća iz Berlina, vredi za medalju. Ovoga puta, na žalost, za to nema i dokaz.

U svim setovima se igralo kao da se radi o životu i smrti. Prvi su dobile naše s 25:23. U drugom su uspešnije bile Belgijanke, a u trećem i srećnije. Dobile su ga na razliku (28:26). A, onda, u četvrtom, dosadašnje evropske šampionke su nadvisile ekipu koja je nesumnjivo u usponu i koja pomalo podseća na našu reprezentaciju kada je počela da se penje ka vrhu.

Na žalost, Berlin nam nije doneo sreću. Nešto slično se dogodilo i pre deset godina kada su naši odbojkaši u istoj ovoj dvorani, uprkos tome što su dali sve od sebe, završili kao četvrti u Evropi.

Ali, tako je to u sportu. Nekada se postigne i više nego što je realno. Možda je tako bilo pre dve godine u Beogradu, kada su nas odbojkašice obradovale do neba osvojivši prvu zlatnu medalju u istoriji naše ženske odbojke.

Sada sigurno vrede za medalju. Nedavno, na Svetskoj velikoj nagradi u Japanu bile su treće i, ujedno, najuspešnija reprezentacija iz Evrope. Možda je sada plaćen i ceh zbog napora na tako jakom svetskom turniru.

U svakom slučaju s pravom nam je mnogo žao nisu osvojile medalju. Ali, šta da im zamerimo?

Dvorana: Maks Šmeling. Gledalaca: 7.500. Sudije: Kraft (Nemačka) i Loderus (Holandija).

BELGIJA: Kolman, Diriks 4, (Kurtoa), Hajrman 1, Lajs 10, Elbreht 9, Van Heke 35, Vandestene 9, Bland 12, Ruso 4, Van de Viver, Gilis. Selektor: Vande Bruk.

SRBIJA: Brakočević 33, Malagurski, Živković, Krsmanović 11, Malešević, Molnar 3, Ognjenović 5, Veljković, Nikolić 10, Bjelica, Rašić 22, (Ćebić). Selektor: Terzić.