Коалиционе кризе у Берлину и Бечу

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Политичко-прагматичка размимоилажења међу коалиционим партнерима влада у Аустрији и у Немачкој, сучељавања грађанске левице и демохришћанског центра, подстакла су тамошње критичаре да констатују: "У владиним кабинетима Берлина и Беча влада хаос."
У Бечу је прецизно установљено да од инаугурације владе, почетком ове године, није спроведена ниједна реформа – од решавања проблема у социјалном сектору, финансирања неге и образовања младих нараштаја, горућег проблема неге старијих, до дефинисања (оспореног) статуса странаца у aлпској републици.

Са друге стране, у Берлину су сучељавања Демохришћанске уније и социјалдемократа концентрисана превасходно на нову дефиницију минималних зарада – међу идеолошки ретко помирљивим партнерима влада пат-ситуација ставова и мишљења, каже се у политичком жаргону.

Уместо спремности да се прионе на спровођење најављених и неопходних реформи, на нивоу сваке од поменутих коалиционих влада коче се иницијативе супарничког табора, калкулише са расписивањем превремених избора.

Ниски ударци левице

Као предзнак предстојећег распада коалиционих веза, аналитичари су истакли неспремност партнера у две владе да прихвате иницијативе друге страначке групације: "Пребацивање ,кривице’ за покретање питања и предлоге квалитета неопходних реформи, указује на приоритете сукобљених партнера – обе стране се прибојавају реакције бирача на следећим изборима, расписаних у року или превремено."

У редовима демохришћана у Немачкој, и народњака демохришћанског опредељења у Аустрији, кривица се пребацује социјалдемократима. Апострофирају се "ниски ударци левице".

Извесну иницијативу у жустрим расправама, у Аустрији и Немачкој, уистину, имају представници грађанске левице.

Сигнал за почетак сучељавања у Немачкој дао је лидер социјалдемократа Курт Бек. Суочен са све већим незадовољством у страначкој бази, Бек је оптужио демохришћанске партнере да су владину ложу претворили у "неолиберално гнездо". На одговор није дуго чекао. Премијер покрајине Хесен Роланд Кох, као један од најутицајнијих стратега у директном окружењу канцеларке Ангеле Меркел, упозорио је да би овакве изјаве могле да доведу у питање опстанак коалиције.

Упозорење није узнемирило Курта Бека. Немачки социјалдемократи "размишљају" о напуштању коалиције – о расписивању превремених избора, без обзира на то да ли би их они одвели на владајућу или на опозициону клупу. "Разлози и поводи оваквом приступу уочљиви су из авиона", задовољно је приметио Лотар Биски, један од лидера немачке аутентичне левице Оскара Лафонтена: "Популарност СПД опада, мери се у процентима по протеклој недељи... Њени чланови приступају нашим редовима..."

У сличној ситуацији обрела се и аустријска левица. Међу Бечким социјалистима, припадницима аутентичне струје у партији, расте незадовољство према социјалдемократском канцелару Гузенбауеру: "Као Луј XIV, запоставља интересе народа зарад остварења личних амбиција", истиче се, алудирајући на Гузенбауерове амбиције да пође спољнополитичким стопама великог претходника Бруна Крајског, препуштајући иницијативу народњацима у решавању унутрашњих проблема.

Превазиђена решења

Трезвенији аналитичари и политолози доводе феномен "некомпатибилности левог и десног центра" у везу са тезом да време такозваних великих коалиција – немачко-аустријски патент, или сурогат за владу националног јединства, свеједно – припада прошлости.

"Велике коалиције између представника грађанске левице и центра, осмишљене у временима послератне обнове, сматране су општим добром по државу и бираче", истиче се у окружењу идеолошких стратега аустријске социјалдемократије. "Данас су такве владе само прелазна решења. Изнуђивање компромиса на коалиционом нивоу доводи не само до губитка популарности сваког коалиционог партнера појединачно, већ подстиче популарност популистичких агитатора, пре свега припадника екстремне деснице."