У соку од тропског воћа највише јабуке

Препарати који лече срце, производи који утичу на пробаву или јачање имунитета, скидање килограма продају се на нашем тржишту без икакве контроле, док су у Европској унији трговина овом робом и начин њеног рекламирања најстроже контролисани. Прво независно истраживање о исправности декларација на производима који се продају у Србији потврдило је да је код нас и даље велики проблем то што се декларисањем нико озбиљно не бави, па на узорку од око 2.500 производа чак петина није била усклађена ни са домаћим ни са европским прописима.

Истраживање ИХИС нутриционизма показало је да је највише неадекватно декларисаних производа било из категорије такозваних специјалних или оних намирница које су намењене купцима са посебним начином исхране, затим безалкохолних пића и млечних производа. Шта су највећи проблеми и како потрошачи да се снађу са декларацијама, за „Политику” говори Даница Зарић, директорка ИХИС нутриционизма. 

Да ли је истраживање указало „ко је кривац“ за то што се потрошачи варају непотпуним и нетачним декларацијама?

Застарели и превазиђени српски правилник о декларисању оставља могућност да произвођачи прехрамбених производа намерно или ненамерно заведу потрошаче. Неопходне и неминовне су следеће брзе измене: доношење новог правилника о декларисању, израда правилника о здравственим и нутритивним изјавама, доношење правилника о обогаћивању производа витаминима и минералима, а потребно је донети и закон о пружању информације о храни потрошачу, који ће регулисати сва јавна оглашавања хране од декларације до ТВ рекламе, реклама у штампаним и свим другим медијима.

Које су честе грешке при нут­рити­вном декларисању производа?

Произвођачи врло често изјаву „без глутена” или „без холестерола” олако стављају на своје производе. Тако изјаву без глутена налазимо на млеку – производу који сигурно не може садржати глутен, а такође изјаву без холестерола можемо наћи на биљним производима који не садрже холестерол.

Шта обавезно треба да садржи декла­рација на нашим прои­зводима?

Декларација на намирници најпре треба да садржи  назив под којим се намирница продаје или трговачко име, списак састојака и ако је потребно количина поред њега. Рецимо, ако је реч о чоколади са лешником у списку састојака мора да код лешника стоји количина у процентима. На етикети сваког производа мора бити наведена нето количина, рок употребе, услови чувања и складиштења намирнице, где је то потребно, серија (шаржа, партија или лот), назив и адреса произвођача који намирницу пакује ако то није произвођач. Код увозних намирница требало би да буде истакнут назив и адреса увозника, земља порекла („произведено у…”) и земљу из које је намирница увезена („увезено из…”), упутство за употребу – ако је потребно. Код пића која садрже више од 1,2 одсто алкохола категорију квалитета или класу производа ако намирница по посебним прописима подлеже категоризацији  и друге податке од значаја за потрошача у складу са посебним прописима за поједине врсте намирница. 

А када је реч о нутритивним изја­вама?

Под означавањем нутритивне вредности производа подразумева се табеларно приказивање енергетске вредности и садржаја: протеина, угљених хидрата, масти, влакана, натријума као и витамина и минерала. Означавање нутритивне вредности обавезно је када декларација садржи једну или више наведених нутритивних изјава, којих по Правилнику о декларисању упакованих намирница има само 24. 

На шта потрошач треба да обрати пажњу при читању декларације?

Прво треба да се обрати пажња на рок употребе. Затим, битно је да сваки производ садржи таблицу са вредностима за протеине, угљених хидрате, масти, влакна и натријум, јер то представља његову личну карту. Такође, потрошачи треба да обрате пажњу када производ на амбалажи сликом речју или графиком покаже да садржи неки од састојака, која је количина тог састојка наведена у списку састојака. 

Можете ли то илуст­рова­ти неким при­мером?

На пример, када говоримо о чају од бруснице у списку састојака треба да поред бруснице буде наглашена и количина тог састојка у процентима, па упоређивањем истих производа код различитих произвођача купац онда може да се определи за квалитетнији. Такође ако је на кутији чаја нацртана брусница, а назив производа само „чај”, у списку састојака мора стајати количина бруснице. 

Обратити пажњу, нарочито код сокова, колико неког састојка заиста има у њему. Као по правилу, „сок од шумског воћа” или „мултитропик” садрже највише јабуке, која ипак не припада ни шумском ни тропском воћу. Упоређујући количине састојака у списку састојака истог производа од различитих произвођача, потрошач треба да се определи за оног произвођача који нуди бољи квалитет производа. 

Потребно је да потрошач детаљно прочита списак састојака, нарочито ако је осетљив на неки од алергена. Произвођачи олако употребљавају израз без глутена, чак и када производ садржи модификован скроб, јер најчешће управо они садрже и глутен. Навођење алергена по нашим правилницима није обавезно.