Хрватска ускоро под санкцијама ЕУ

Комесари Европске комисије подржали су предлог потпредседнице те комисије Вивијане Рединг да се хрватској наметну санкције, потврдила је њена портпаролка Мина Андрејева. Редингова је заједно с председником ЕК Жозеом Мануелом Барозом и комесаром Штефаном Филеом обавестила колегијум комесара да Хрватска крши одредбе о европском налогу за хапшење.

Процедура за покретање санкција могла бити покренута већ ове седмице, о чему ће писмено бити обавештене све земље чланице ЕУ. Очекује се да најпре буде суспендован новац намењен за увођење „Шенгена”, што је отприлике око 80 милиона евра. Хрватски медији јављају да губитак за земљу није само материјалне природе јер се оваквим механизмима само успорава остварење интереса Хрватске да се што пре прикључи Шенгенском споразуму. Уколико санкције буду појачане помиње се и могућност увођења постприступног надгледања какво имају Бугарска и Румунија, а уколико дође до блокаде свих европских фондова Загреб би могао да изгуби и до милијарду евра.

„Јутарњи лист”, позивајући се на изворе у Бриселу, пише да Хрватска још може све да спречи ако достави информације да је спремна да промени спорну одредбу закона онако како тражи Европска комисија, а то је да се у потпуности усклади с правилима Европске уније, на шта се Хрватска обавезала у току преговарачког процеса.

Вивијан Рединг је поднела извештај о кршењу европског налога за хапшење у Хрватској, након чега је прихваћен њен предлог да се Хрватској уведу санкције у складу са чланом 39. хрватског приступног уговора. Комисија је закључила да је хрватско кршење приступног уговора озбиљно и да комисија мора деловати у складу са поменутим чланом.

Проблем је настао након што је влада Зорана Милановића непосредно уочи прикључења Хрватске ЕУ донела закон којим се кривична дела почињена пре августа 2002. године сматрају застарелим.

Премијер је покушао да објасни да таквом одредбом покушава да од прогона заштити хрватске бранитеље, али је закон колоквијално назван „Лекс Перковић”, с обзиром на то да се њиме онемогућава изручење бившег функционера југословенске и хрватске тајне службе Јосипа Перковића, којег Немачка тражи због убиства хрватског политичког емигранта Стјепана Ђурековића.

Иако је Редингова упозорила да такав закон не може проћи, Милановић је, подсећају медији, одговорио агресивном реториком. А након што је морао да попусти, премијер је рекао да ће закон ипак бити промењен и прилагођен европским прописима, али ће његова примена, како је рекао, почети тек половином јула наредне године. Брисел, међутим, таквим приступом није задовољан.

Д. В.