Македонци шпијунирали за Грке

Специјално за „Политику“

Скопље – Дан пошто је македонска полиција после двогодишње истраге разоткрила велику шпијунску мрежу и ухапсила 17 особа, међу којима су војни обавештајци и запослени у агенцији за безбедност, сви ухапшени јуче су се појавили пред истражним судијом у Скопљу.

Министаркаунутрашњих послова Гордана Јанкуловска јуче није хтела да коментарише колику је штету нанела група од укупно 22 оптужена, али је рекла да је ово „један од најтежих злочина против државе“.

„Имамо информацију да је група сарађивала са више страних обавештајних служби, али највише са службом једне суседне државе“, саопштила је она не прецизирајући суседа.

„Државно јавно тужилаштво за организовани криминал поднело је кривичне пријаве против 20 особа осумњичених за злочиначко удруживање, злоупотребу службеног положаја, шпијунажу, уцене и преваре. Ради се о бившим и садашњим запосленим у МУП-у, војним обавештајцима, запосленим увладиниминституцијама, скупштини, државном архиву и у приватним предузећима“, изјавила је Јанкуловска поводом акције „Шпијун“.

Три особе су у бекству а две већ у затвору због ранијих прекршаја, каже полиција откривајући да су нека дела почињена још пре осам година.

Како се сазнаје, међу ухапшенима је двоје запослених у Агенцији за обавештајну делатност, шест припадника МУП-а, од којих двоје из Управе за контраобавештајну делатност, двоје запослених у Министарству одбране и једна особа из Управе за финансијски криминал.

На списку је и шеф кабинета председника Собрања Марјан Мадзовски, бивши обавештајац Аце Диневски, бивши директор Агенције за спречавање прање новца Ване Цветанов и новинар Зоран Божиновски, за којим се трага. Режисер Борис Дамовски пуштен је у уторак након саслушања.

Осумњичен је и бивши функционер странке СДСМ Мицо Насковски, полицијски генерал и бивши командант специјалне полицијске јединице „Лавови“ Горан Стојков.

„Они су одавали државне тајне и информације различитог степена поверљивости, а заузврат су добијали не само новац, већ и имовину, путовања и све остало што им је омогућивало луксузан живот. Користили су сеуценама и преварама, а неки од осумњичених изнуђивали су новац“, каже Јанкуловска.

Сазнаје се да су осумњичени имали под контролом неке медије, као и одређене интернет стране преко којих су претили да ће објавити поверљиве садржаје, што су и чинили.

Полиција је претресла домовеосумњичених и пронашла пуне собе докумената који нису смели да буду доступни. Поред документације, полиција је пронашла и 16 комада оружја, 1.095 комада муниције, 27 лаптопа и персоналних компјутера, 481 це-де, 32 мобилна телефона и УСБ и меморијске картице на којима су били државне тајне и стога поверљиве информације.

До сада је Кривични суд у Скопљу имао три случаја шпијунаже. Један је предат јавном тужиоцу, али још није процесуиран. У другом је тужилаштво одусталоод гоњења.

За кривично дело одавање државне тајне суд је 2005. једну особу осудио на условну казну од годину дана затвора –на две године.

Професор Осман Кадрију указује да је ова врста криминала врло озбиљна: „Онај ко је прво саопштио државнутајну, а након тога је предао или направио доступномстраној држави или страној организацији, казниће се затвором од најмање три године.“
У интересуистраге правници се уздржавају од даљег коментара.