Повратак „Велике Изе” Влаха Буковца

Слика „Велика Иза” једна од најпризнатијих дела чувеног уметника Влаха Буковца (1855-1922) први пут, после велике рестаурације, приказана је пред публиком на истоименој изложби у Дому Војске Србије. Овом сликом је 1882. године на пролећном Салону у Паризу почела каријера Буковца, а од пре пет деценија је део спомен-збирке Павла Бељанског.

Рестаурација слике урађена је у конзерваторском одељењу Галерије Матице српске у Новом Саду.

Изложбу је отворио Славиша Грујић, потпредседник покрајинске владе, секретар за културу и информисање, оснивач Спомен збирке Бељанског.

– Док сам полако откривао слику, приказивао се детаљ по детаљ, а када се указала у целости „Велика Иза”, видео сам је као есенцију лепоте.Поносан сам да у Србији имамо такво величанствено дело – казао је Грујић.

Управница Спомен-збирке Павла Бељанског др Јасна Јованов, која је са Милицом Орловић Чобанов ауторка изложбе, захвалила је бројним учесницима на подвигу да Буковчева слика поново заблиста у пуном сјају.

Циљ поставке, по замисли Александре Решњак Пешић, јесте да приближи друштвене прилике Париза с краја 19. века, у коме је уметник пре 130. година добио значајно признање.   

Поред „Велике Изе” и Буковчевог дела „Циганчица са даирама” (1916) из збирке галерије Дома Војске Србије, изложбу чини и богат илустративан материјал из романа  Алексиса Бувијеа из 1879. године о чувеној куртизани која је била инспирација Буковцу.

Посетиоци ће до 2. новембра моћи да виде посебан сегмент са оригиналним  издањима из фонда Спомен збирке: каталог, водич Салона и каталог аукције одржане у палати Друо 1929. године, употпуњен фотографијама Влаха Буковца,  музичке собе у кући колекционара Ричарда Ледуа у коме је стајала слика, исечке из новина са историјом слике и биографијом овог великог ствараоца.  

Посебан блок изложбе намењен је слепима и слабовидима особама, које се уз помоћ тактилнох дијаграма и аудио водича могу упознати са делом Буковца.

---------------------------------------------------

Културно добро од 1948.

„Велика Иза” имала је свој необичан пут. На Салону у Паризу продата је купцу из Велике Британије, затим је дошла у посед породице Леду, која је после Првог светског рата банкротирала. На аукцији у Паризу 1929. године, слику је купио Павле Бељански. За културно добро,проглашена је 1948. године.

До 1965. била је у стану Бељанског у Београду, а потом ју је поклонио легату у Новом Саду, под условом да се установи годишња награда Спомен збирке Павла Бељанског за најбољи дипломски рад из националне историје уметности. Та награда ће се, на крају изложбе, доделити по 46. пут.