Povratak „Velike Ize” Vlaha Bukovca

Slika „Velika Iza” jedna od najpriznatijih dela čuvenog umetnika Vlaha Bukovca (1855-1922) prvi put, posle velike restauracije, prikazana je pred publikom na istoimenoj izložbi u Domu Vojske Srbije. Ovom slikom je 1882. godine na prolećnom Salonu u Parizu počela karijera Bukovca, a od pre pet decenija je deo spomen-zbirke Pavla Beljanskog.

Restauracija slike urađena je u konzervatorskom odeljenju Galerije Matice srpske u Novom Sadu.

Izložbu je otvorio Slaviša Grujić, potpredsednik pokrajinske vlade, sekretar za kulturu i informisanje, osnivač Spomen zbirke Beljanskog.

– Dok sam polako otkrivao sliku, prikazivao se detalj po detalj, a kada se ukazala u celosti „Velika Iza”, video sam je kao esenciju lepote.Ponosan sam da u Srbiji imamo takvo veličanstveno delo – kazao je Grujić.

Upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog dr Jasna Jovanov, koja je sa Milicom Orlović Čobanov autorka izložbe, zahvalila je brojnim učesnicima na podvigu da Bukovčeva slika ponovo zablista u punom sjaju.

Cilj postavke, po zamisli Aleksandre Rešnjak Pešić, jeste da približi društvene prilike Pariza s kraja 19. veka, u kome je umetnik pre 130. godina dobio značajno priznanje.   

Pored „Velike Ize” i Bukovčevog dela „Cigančica sa dairama” (1916) iz zbirke galerije Doma Vojske Srbije, izložbu čini i bogat ilustrativan materijal iz romana  Aleksisa Buvijea iz 1879. godine o čuvenoj kurtizani koja je bila inspiracija Bukovcu.

Posetioci će do 2. novembra moći da vide poseban segment sa originalnim  izdanjima iz fonda Spomen zbirke: katalog, vodič Salona i katalog aukcije održane u palati Druo 1929. godine, upotpunjen fotografijama Vlaha Bukovca,  muzičke sobe u kući kolekcionara Ričarda Ledua u kome je stajala slika, isečke iz novina sa istorijom slike i biografijom ovog velikog stvaraoca.  

Poseban blok izložbe namenjen je slepima i slabovidima osobama, koje se uz pomoć taktilnoh dijagrama i audio vodiča mogu upoznati sa delom Bukovca.

---------------------------------------------------

Kulturno dobro od 1948.

„Velika Iza” imala je svoj neobičan put. Na Salonu u Parizu prodata je kupcu iz Velike Britanije, zatim je došla u posed porodice Ledu, koja je posle Prvog svetskog rata bankrotirala. Na aukciji u Parizu 1929. godine, sliku je kupio Pavle Beljanski. Za kulturno dobro,proglašena je 1948. godine.

Do 1965. bila je u stanu Beljanskog u Beogradu, a potom ju je poklonio legatu u Novom Sadu, pod uslovom da se ustanovi godišnja nagrada Spomen zbirke Pavla Beljanskog za najbolji diplomski rad iz nacionalne istorije umetnosti. Ta nagrada će se, na kraju izložbe, dodeliti po 46. put.