Пензије ће падати и без ММФ

Уколико би се у овом часу оствариле нове „претње” Међународног монетарног фонда, да просечна српска пензија у просечној заради учествује с 43,3 одсто, просечан пензионер у Србији би уместо садашње 22.000 динара с августовским чеком примио за око 3.000 динара мање – 19.130 динара.

– Предлог ММФ-а да пензије падну испод 50 одсто просечне зараде је начин да се смањи учешће пензија у бруто домаћем производу са садашњих 13 на очекиваних 10 процената, али то може да заживи у земљама где су зараде од по 1.500 и 2.000 евра, али не и у Србији где је просек за јул био 44.182 динара – каже Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине.

Уместо оваквих најава ММФ-а које озбиљно доводе у питање егзистенцију више од милион пензионера с просечном пензијом од 22.000 динара, ММФ би морао да преиспита зашто се из пензијског фонда исплаћују и бенифициране и војне пензије и сва друга давања, попут туђе неге и помоћи.

– Уместо што су се сва ова давања нашла у једном кошу, држава би из својих фондова требало да надомести део за бенефиције и војне пензионере... Дакле, све оно што нису пензије по општим прописима – категоричан је Ненадић.

У том случају би учешће пензије у БДП-у било мање од садашњих 13 одсто, а из буџета се не би 50 одсто пара издвајало за исплату пензија због чега се стално инсистирало на смањењу јавне потрошње, чије су пензије највећи део.

Он подсећа да је просечно учешће пензија у просечној заради у овом часу око 50 одсто, да је почетком 2012. године било на нивоу од 64,7 процената да би до краја те прошле године пало на 59 одсто.

Уколико пензије ни током 2014. и 2015. године не буду пратиле реалан раст цена на мало, а изостане осетнији раст БДП, оне ће пасти много пре него што ММФ и буде тражио од српских власти ниво од 43,3 одсто, упозорава Ненадић.

Извор из владе упућен у целу проблематику боји се да ће власт у Србији морати да пристане на све услове које поставља ММФ, те да је то што су прво предложили изједначавање старосне границе на 65 година и за мушкарце и за жене својеврстан уступак Србији, јер се инсистирало на томе да се горња граница за оба пола одмах подигне на 67 година.

Он каже да је пракса сваке владе, па и ове, да овај врућ кромпир не узима у руке. Треба очекивати да ће и актуелна власт под изговором далеко је 2027, која се помиње као година када би старосну границу за одлазак у пензију требало изједначити, покушати да сачува највеће и најсигурније гласачко тело у Србији – пензионере, њих око 1,7 милиона и да неће признати да мора да прихвати ове предлоге.

Исти извор пита, ко је тај из владе ко ће изаћи пред пензионере и рећи им – пензије ће вам од сутра бити испод 200 евра, јер је то начин да се смањи јавна потрошња. Нико, категоричан је „Политикин” извор и зато се ово питање оставља за неког другог.

Овај саговорник „Политике“ апелује на синдикате да се што пре огласе овим поводом, јер ће ови предлози ММФ-а најскупље коштати управо оне који сада раде. ММФ такође свесно превиђа и чињеницу, каже исти извор, да у Србији нема могућности за други и трећи стуб пензијског осигурања, па да људи себи сами уплаћују пензије, те да им је ово што су уплаћивали 25, 30 и 40 година једино до чега могу да живе.

-----------------------------------------------

Нема званичног папира са захтевима ММФ-а

Још нема званичног папира са предлозима Међународног монетарног фонда о пооштравању услова за одлазак у пензију и смањењу учешћа просечне пензије у просечној плати на 43 одсто – каже за „Политику” шеф посланичке групе ПУПС-а у Скупштини Србије Мома Чолаковић. – Очекује се да ће влада током октобра изаћи са конкретним предлогом реформе пензијско-инвалидског осигурања, а ПУПС ће инсистирати да пензије прате зараде. Током свих досадашњих сусрета са представницима ММФ-а – подсетио је Чолаковић – председник ПУПС-а и потпредседник владе Јован Кркобабић предочавао је да је неосновано тражити смањење учешћа просечне пензије у просечној заради која је ионако мала.