Лекари мисле да поклон није мито

Износ од 300 евра, колико грађани означавају као најнижу „тарифу” дату лекару да би њихов ближњи добио бољу пажњу и сигурније лечење, већ дуго се назива „малом” корупцијом. Александар Вучић, први потпредседник владе, недавно је поручио да ће се у наредном периоду велика пажња посветити и борби против „мале корупције”, коју грађани срећу у обичном животу, јер су њене размере много веће него што је и сам мислио. Грађани се плаше да ће ако не плате оно што се сматра наводним „знаком пажње” или „чашћавањем” – у болницама и породилиштима лоше проћи.

– Грађани су често с правом тако мисле: ова појава је ухватила толико маха да то сви примећујемо. Искуство других који нису добро прошли у болници јер нису платили услугу наводи их да и сами нуде новац. Али, лекар не сме да узме поклон, већ треба да се бори да буде одговарајуће плаћен према одговорности коју има. Нема мале и велике корупције, то је једноставно криминално дело и оно мора да буде кажњиво по закону – каже др Милена Јауковић, хирург и члан Удружења за медицинско право.

Она сматра да се казне за „малу” корупцију благе.

– Механизам борбе јесте да се оном лекару који тражи и прима паре јасно поручи да ће му бити одузети право да ради. Јер, тиме што ради брука целу лекарску професију – каже др Јауковић.

Директорка Лекарске коморе Србије др Татјана Радосављевић каже како пресуде судова и извештаји медија показују да ове корупције има на терену.

– До сада имамо четири правоснажне пресуде због корупције, две са забраном обављања професије. Нема мале и велике корупције и овде мора да постоји „нулта толеранција”: дакле, лекар у државном сектору не сме ни динар да узме од пацијента. Ко су ти људи, важно је рећи именом и презименом да не би испаштали лекари који поштено раде – каже др Радосављевић.

Могућност да се корупција у здравству пријави ес-ем-есом, коју је пре скоро три месеца увела организација „Србија у покрету” до сада је искористило око 700 грађана.

– Око 30 одсто порука се односило на давање мита, али смо после провера поднели четири кривичне пријаве. Некада се поруке односе само на приче да неки лекари траже одређену суму новца. Неки људи то плате, док други избегну тог лекара – каже Ана Бабовић, председница ове организације.

Својевремено је бивши директор Клиничког центра Србије, проф. др Ђорђе Бајец позивао грађане да му се лично обрате кад год од њих неко затражи плаћање неке услуге или куповине неког лека или материјала. Троје лекара је било суспендовано, неки су били кажњени, пребачени на друга радна места, интерна контрола је испитивала пријављене случајеве, али битка није ни изблиза добијена. Проф. др Миљко Ристић, директор КЦС, каже како је једини механизам да се спречи „мала” корупција подизање плате медицинском особљу.

– Када пацијент на крају лечења жели новчано да части лекара, а ја наредим медицинару да то не прими, тешко да ће то ико да послуша. Онај ко на тај начин узима новац зна да је то недозвољено – каже др Ристић.

Координатор организације Доктори против корупције др Драшко Карађиновић истиче да је мала корупција последица велике, системске корупције.

– Приче да лекари не траже него да грађани дају сами мито нису тачне. Нико не даје новац сам, већ се створио условни рефлекс. То нема никакве везе са нашим менталитетом – наводи др Карађиновић.

Он додаје да су грађани жртве система, у којем док не платите, не може да се добије, на пример, епидурална анестезија, зрачење без дугог чекања....

Већина лекара, међутим, сматра да је сасвим нормално да од пацијента добије бомбоњеру, кафу или флашу пића, јер то по њиховом тумачењу није мито – већ поклон. Чак ни за директора КЦС, ни за координатора организације „Доктори против корупције”, др Карађиновића, ови „поклони” нису спорни, важно је само, како кажу, да буду „разумне” вредности – до 25 евра. Када неко дарује уметничку слику од 5.000 или 10.000 евра или доктору плати летовање или викенд у спа центру, о даривању више не може да се говори, кажу наши саговорници.

Директорка ЛКС каже да ће се по угледу на коморе у Европи, где се о томе расправља, и код нас у Акционом плану борбе против корупције прецизирати и висина вредности поклона, која ће бити сразмерна нашим платама. У Аустрији, где су плате веће, др Радосављевић каже да поклон не сме да пређе вредност већу од 100 евра, а код нас би то био максимални износ од 20 евра.