Ћутање премијера Дачића

Ни јуче, после повратка из Сједињених Америчких Држава, председник Владе Србије Ивица Дачић није се јавно огласио поводом жестоких сукоба који већ данима тресу Министарство унутрашњих послова на чијем се челу налази. Још пре премијеровог пута у Луизијану један београдски таблоид отпочео је својеврсни рат против директора полиције Милорада Вељовића, али је у међувремену избио и сукоб унутар водећих људи његовог ресора. Вељовић је најавио смену првог човека београдске полиције Стевана Бјелића, снажно сугеришући јавности да има подршку Ивице Дачића који ће, одмах по повратку у Београд, потписати одлуку о разрешењу.

Чак и евентуални брзи пристанак министра на смену Бјелића, међутим, неће бити довољан да распрши утисак да Вељовић нема пуну подршку свог шефа. Наиме, директор полиције трпи жестоке јавне критике без иједне речи заштите надлежног министра и премијера, па чињеница да ови који га нападају још нису доставили доказе за своје тврдње бледи пред ћутањем Дачића. Због тог ћутања, више него због писања „Курира”, стање у полицији многе почиње да асоцира на хаос.

Премијерово „активно неучествовање” у сукобу део јавности доживљава као недостатак жеље да му међу приоритетима буде и ресор полиције. Зашто Дачић не жели да се бави уређењем сопственог дворишта за које је ипак најодговорнији? Ђутање министра неки тумаче тиме да не жели да улази у „таблоидно блато”, кроз које је и сам пре неколико месеци развлачен и из којег се на једвитејаде извукао. Други подсећају да је Дачић за то своје провлачење кроз таблоиде делимично сумњичио између осталих и Вељовића, па се то, опет у том делу јавности, сада узима као спекулација по којој министар својим ћутањем поручује директору: видиш како је.

Гласине о наводној свађи између Дачића и Вељовића трају годинама, још откако је лидер социјалиста постао министар унутрашњих послова у влади Мирка Цветковића, 2008. године. Наводно је Дачић хтео да смени Вељовића и постави свог кандидата за директора, што је наишло на отпор у полицији, па довело до проблема на релацији министар–директор. Међутим, све те приче су демантоване у више наврата, и од Дачића и од Вељовића.

Колико год се чинило да је мудар Дачићев потез да остане изван мутне приче са „Куриром”, свеједно је нелогично да се министар полиције не оглашава док чаршија распреда о постојању „полицијске мафије” и док се износе најтеже оптужбе на рачун институције коју он већ пет година води. Има ли у њима истине или су потпуно лажне? Да ли министар подржава нападе на полицију или је против њих?

Иста питања би се могла поставити и првом потпредседнику владе Александру Вучићу, уједно и координатору целокупног безбедносног система државе, у који свакако спада и полиција. Зашто се он не оглашава?

Рат на релацији таблоиди–полиција кренуо је пре неколиконедеља оптужбама не само на рачун Вељовића већ и шефа радних група за испитивање спорних приватизација Богдана Пушића. Извори нашег листа тврде да је тај напад делимично одложио једну полицијску акцију, али ће се та истрага ипак наставити.

Директор полиције изјавио је јуче за НИН да сеовакви напади очекују још од почетка формирања радне групе Управе криминалистичке полиције (УКП) која се пре годину дана ухватила укоштац са озбиљним и тешким послом.

–Према информацијама којима располаже полиција, један од главних лобиста који стоји иза ових напада је особа која је директно умешана у озбиљна кривична дела, која су у вези са једном од 24 спорне приватизације. Он сада покушава да креира јавно мњење и избегне казну. У интересу истраге не могу да кажем о коме је реч, али врло брзо ће се све сазнати. А онда ће многи бити изненађени – тврди директор полиције.

Ако су ове речи истините, онда оне потврђују да никакве политичке калкулације не би смеле да одлажу хитно решавање сукоба у врху полиције. Према сазнањима „Политике”, није само јавност затечена нерешавањем проблема у овој изузетно важној друштвеној установи: полицајци који раде на откривању виновника најтежих корупционашких и криминалних афера питају зашто изостаје институционална подршка њиховим напорима. Међу њих се увлачи зебња: може ли се и њима десити да таблоиди почну да их развлаче због неког моћника под истрагом, а да то њихови шефови оћуте...