Часовник за подвиге и престиж

Каквог смисла има правити водоотпорне часовнике кад рибе не занима колико је сати! Тако су, пре скоро 100 година с подсмехом коментарисали напоре Ханса Вилсдорфа да направи мерач времена отпоран на природу. Али Немац је истрајао и 1927. свет је брујао о ручном часовнику који је „препливао” Ламанш и наставио да ради без грешке.

Када се данас помене „ролекс” већина ће прво помислити на „скупоцени часовник имућних”, сат који важи за омиљени међу богатим и славним. Међутим, они који познају развој инструмената за мерење времена сетиће се бројних иновација с којима је компанија из Женеве ушла у историју: први аутоматски механизам за навијање, први часовник са индикацијом датума на бројчанику, први часовник са истовременим приказом две временске зоне... Иста компанија 1926. представила је револуционарни „ојстер” (острига) први ручни часовник у историји отпоран на воду и прашину, с којим је Енглескиња Мерседес Глајце препливала Ламанш.

Веза овог бренда и подводног света настављена је до данас. С „ролексом” је заронио и редитељ Џејмс Камерон, први човек који се сам спустио у Маријански ров, 11 километара испод нивоа мора (до најдубље тачке на планети). Са спољaшње стране подморнице се налазио „дип си џелинџер”, специјално направљен хронометар из компаније основане у Лондону 1905. Камеронова мисија је обележила пола века од првог спуштања у Маријански ров када су га освојили Жак Пикар и Дон Волш, а у обе експедиције само један путник био је присутан два пута – „ролекс”.

Током 20. века, авантуристички подухвати широм планете коришћени су за тестирање „ролексових” механизама у реалним условима. „Ојстер перпетјуал” носили су Едмунд Хилари и Тенсинг Норгеј када су 1953. освојили Еверест. Исте године се појавио „сабмаринер” – први ронилачки часовник који је гарантовао водоотпорност на 100, а потом и 200 метара. Уследио су модели који су постали познати као „часовници за подвиге”: „космограф дејтона”, „си двелер”, „експлорер 2”...

Бренд данас по процени „Форбса” вреди 7,2 милијарде долара и други је у сегменту луксуза одмах после „Луја Витона”. Као компанија у власништву приватне Вилсдорф фондације, нема обавезу да објављује извештаје о пословању, па је немогуће пронаћи податак колико годишње продају часовника, чија се цена креће од 4.000 до 80.000 евра.

Ни Петар Петровић, представник породичне фирме која је 10 година регионални заступник швајцарског бренда, а 26 година овлашћени сервисер, не коментарише „Ролексове” глобалне продајне билансе. Он истиче да је политика компаније да акценат буде на квалитету производа а не на финансијским извештајима. Швајцарска компанија важност придаје продајном сервису, па је у новоотвореном „Ролекс” бутику у Београду велики простор посвећен атељеу за поправке.

Упитан ко су купци, Петровић наводи да овакав салон привлачи знатан број туриста, како из региона, тако и шире.

– Купци који у нашу престоницу долазе из Европе, Азије и Русије, одабир „ролекса” виде као посебан доживљај. Наша држава има важну добит од оваквог продајног објекта, јер је то још један начин којим се привлачи новац из иностранства у Србију. Страни држављани који напуштају нашу земљу са новим „ролексом” имају право на повраћај пореза, па тако у Београду могу да потроше више новца.

Поред туриста, у Београду се за „ролекс” одлучују и домаћи купци. Није ретко да управо овај часовник буде изабран као породични поклон за дипломирање или докторирање. И парови се одлучује да часовником са круном обележе рођење детета, венчање, или важну годишњицу.

----------------------------------------------

Папрена рестаурација или мудра инвестиција?

Подразумева се да, као и сваки механички производ, и „ролекс” захтева редовно одржавање у виду сервисирања на пет до седам година. Оно, зависно од модела, кошта око 500 евра. У случају да се наследи колекционарски примерак, рестаурација може прилично да кошта.

– Једном смо имали привилегију да нам је у Београду донесен „ролекс” из двадесетих година 20. века. За мерач времена од таквог историјског значаја, надлежан је атеље за рестаурацију у Женеви. За тај часовник вредност рестаурације је износила 10.000 швајцарских франака. У таквом случају, власник одлучује да ли жели да се рестаурација изведе или да часовник остане у тренутном стању. Као и са олдтајмерима, инвестирајући у рестаурацију власници касније могу да добију много већу вредност за свој примерак – каже Петровић.

Често се дешава да колекционарски „ролекс” на аукцијама у свету буде продат за много веће износе него што су некада коштали. На пример, легендарни „ролекс” који је Роџер Мур носио као Џејмс Бонд продат је за скоро 250.000 долара.

----------------------------------------------

На руци Черчила, Прислија, Ворхола, Пикаса, Скорсезеа

Званични мерач времена Вимблдона и Аустралијен опена, спонзор многих спортских догађаја и награда, касно али прилично успешно ухватиo је корак са друштвеним медијима. Имају страницу на „Фејсбуку” и канал на „Јутјубу”. У најновијој рекламној кампањи истичу да овај часовник „не показује само време него и историју”. Кратким спотовима одају признање „историјским иконама”, подсећајући да су „ролекс” носили: Винстон Черчил, Елвис Присли, Мартин Лутер Кинг, Енди Ворхол, Пабло Пикасо, Софија Лорен, Мартин Скорсезе...