Časovnik za podvige i prestiž

Kakvog smisla ima praviti vodootporne časovnike kad ribe ne zanima koliko je sati! Tako su, pre skoro 100 godina s podsmehom komentarisali napore Hansa Vilsdorfa da napravi merač vremena otporan na prirodu. Ali Nemac je istrajao i 1927. svet je brujao o ručnom časovniku koji je „preplivao” Lamanš i nastavio da radi bez greške.

Kada se danas pomene „roleks” većina će prvo pomisliti na „skupoceni časovnik imućnih”, sat koji važi za omiljeni među bogatim i slavnim. Međutim, oni koji poznaju razvoj instrumenata za merenje vremena setiće se brojnih inovacija s kojima je kompanija iz Ženeve ušla u istoriju: prvi automatski mehanizam za navijanje, prvi časovnik sa indikacijom datuma na brojčaniku, prvi časovnik sa istovremenim prikazom dve vremenske zone... Ista kompanija 1926. predstavila je revolucionarni „ojster” (ostriga) prvi ručni časovnik u istoriji otporan na vodu i prašinu, s kojim je Engleskinja Mersedes Glajce preplivala Lamanš.

Veza ovog brenda i podvodnog sveta nastavljena je do danas. S „roleksom” je zaronio i reditelj Džejms Kameron, prvi čovek koji se sam spustio u Marijanski rov, 11 kilometara ispod nivoa mora (do najdublje tačke na planeti). Sa spoljašnje strane podmornice se nalazio „dip si dželindžer”, specijalno napravljen hronometar iz kompanije osnovane u Londonu 1905. Kameronova misija je obeležila pola veka od prvog spuštanja u Marijanski rov kada su ga osvojili Žak Pikar i Don Volš, a u obe ekspedicije samo jedan putnik bio je prisutan dva puta – „roleks”.

Tokom 20. veka, avanturistički poduhvati širom planete korišćeni su za testiranje „roleksovih” mehanizama u realnim uslovima. „Ojster perpetjual” nosili su Edmund Hilari i Tensing Norgej kada su 1953. osvojili Everest. Iste godine se pojavio „sabmariner” – prvi ronilački časovnik koji je garantovao vodootpornost na 100, a potom i 200 metara. Usledio su modeli koji su postali poznati kao „časovnici za podvige”: „kosmograf dejtona”, „si dveler”, „eksplorer 2”...

Brend danas po proceni „Forbsa” vredi 7,2 milijarde dolara i drugi je u segmentu luksuza odmah posle „Luja Vitona”. Kao kompanija u vlasništvu privatne Vilsdorf fondacije, nema obavezu da objavljuje izveštaje o poslovanju, pa je nemoguće pronaći podatak koliko godišnje prodaju časovnika, čija se cena kreće od 4.000 do 80.000 evra.

Ni Petar Petrović, predstavnik porodične firme koja je 10 godina regionalni zastupnik švajcarskog brenda, a 26 godina ovlašćeni serviser, ne komentariše „Roleksove” globalne prodajne bilanse. On ističe da je politika kompanije da akcenat bude na kvalitetu proizvoda a ne na finansijskim izveštajima. Švajcarska kompanija važnost pridaje prodajnom servisu, pa je u novootvorenom „Roleks” butiku u Beogradu veliki prostor posvećen ateljeu za popravke.

Upitan ko su kupci, Petrović navodi da ovakav salon privlači znatan broj turista, kako iz regiona, tako i šire.

– Kupci koji u našu prestonicu dolaze iz Evrope, Azije i Rusije, odabir „roleksa” vide kao poseban doživljaj. Naša država ima važnu dobit od ovakvog prodajnog objekta, jer je to još jedan način kojim se privlači novac iz inostranstva u Srbiju. Strani državljani koji napuštaju našu zemlju sa novim „roleksom” imaju pravo na povraćaj poreza, pa tako u Beogradu mogu da potroše više novca.

Pored turista, u Beogradu se za „roleks” odlučuju i domaći kupci. Nije retko da upravo ovaj časovnik bude izabran kao porodični poklon za diplomiranje ili doktoriranje. I parovi se odlučuje da časovnikom sa krunom obeleže rođenje deteta, venčanje, ili važnu godišnjicu.

----------------------------------------------

Paprena restauracija ili mudra investicija?

Podrazumeva se da, kao i svaki mehanički proizvod, i „roleks” zahteva redovno održavanje u vidu servisiranja na pet do sedam godina. Ono, zavisno od modela, košta oko 500 evra. U slučaju da se nasledi kolekcionarski primerak, restauracija može prilično da košta.

– Jednom smo imali privilegiju da nam je u Beogradu donesen „roleks” iz dvadesetih godina 20. veka. Za merač vremena od takvog istorijskog značaja, nadležan je atelje za restauraciju u Ženevi. Za taj časovnik vrednost restauracije je iznosila 10.000 švajcarskih franaka. U takvom slučaju, vlasnik odlučuje da li želi da se restauracija izvede ili da časovnik ostane u trenutnom stanju. Kao i sa oldtajmerima, investirajući u restauraciju vlasnici kasnije mogu da dobiju mnogo veću vrednost za svoj primerak – kaže Petrović.

Često se dešava da kolekcionarski „roleks” na aukcijama u svetu bude prodat za mnogo veće iznose nego što su nekada koštali. Na primer, legendarni „roleks” koji je Rodžer Mur nosio kao Džejms Bond prodat je za skoro 250.000 dolara.

----------------------------------------------

Na ruci Čerčila, Prislija, Vorhola, Pikasa, Skorsezea

Zvanični merač vremena Vimbldona i Australijen opena, sponzor mnogih sportskih događaja i nagrada, kasno ali prilično uspešno uhvatio je korak sa društvenim medijima. Imaju stranicu na „Fejsbuku” i kanal na „Jutjubu”. U najnovijoj reklamnoj kampanji ističu da ovaj časovnik „ne pokazuje samo vreme nego i istoriju”. Kratkim spotovima odaju priznanje „istorijskim ikonama”, podsećajući da su „roleks” nosili: Vinston Čerčil, Elvis Prisli, Martin Luter King, Endi Vorhol, Pablo Pikaso, Sofija Loren, Martin Skorseze...