Sramota, šta to beše?

Nisam mogao da verujem da je moj prošlonedeljni tekst za „Politiku”, u kojem sam vrlo precizno, pravnički pre svega, objasnio zašto prepiske sa platforme „Skaj” ne mogu da budu dokaz u sudskom postupku, toliko uzrujao pojedine kolege advokate koji su putem određenih tajkunskih medija skočili da napadaju moju tezu.

Dakle, nisu se mom stavu usprotivili tužioci, što bi imalo smisla, već kolege advokati koji baš kao i ja brane osumnjičene u krivičnim postupcima. Mogu čak da kažem da su me dvojica kolega, istini za volju jedan od njih je baš bio ekstreman, dok je ovaj drugi više crveneo šta je morao da govori i zgražavao se nad stavovima kolege, napala žešće nego bilo koji tužilac.

Kolege Božo Prelević i Vladimir Terzić očito su možda imali ambiciju da budu tužioci, no ne bih da ulazim u to. Razumem da su moje stavove napali osporavajući pravnom argumentacijom stanovišta koja sam izneo. No, posebno kod Prelevića, očito postoji ozbiljno pravničko neznanje, jer besmislice koje je iznosio zaista se kose sa zdravim razumom. Jedino ukoliko je to morao po zadatku da čini, što ima logike, jer mu je stalo da mu se ime nađe na tzv. studentskoj listi, pa je umesto pravne argumentacije sipao besmislene političke fraze. Ipak, koliko god da ste pristalica neke političke opcije, jednostavno kao pravnik, posebno kao neko ko je advokat, ne smete sebi da dozvolite da pričate koješta i da na uskostručnom pitanju iznosite političke kvalifikacije. Zaista, neko će vam s pravom u tom slučaju reći – jadni oni osumnjičeni koje vi branite.

Dakle, ni Prelević ni Terzić nisu ni jednom osporili tvrdnju, kako moju, a tako mogu slobodno da kažem i većine advokata krivičara koji su uključeni u odbrane u brojnim krivičnim postupcima u kojima se prepiske sa ove platforme cene kao dokaz, a koja se tiče nemogućnosti proveravanja tog dokaza. Osnovno u krivičnom postupku jeste da dokaz kojim tužilaštvo barata može da se proveri, tj. da odbrana ima mogućnost da proveri ono što tužilac kao dokaz iznosi protiv njenog branjenika. Kod ovih prepiski tako nešto nije moguće. Na sve to, mora se dodati da su ove prepiske podložne dopisivanju i nikada se ne može sa sigurnošću utvrditi ko zaista stoji iza nekog nadimka koji šalje poruke, što dodatno takav dokaz diskvalifikuje.

Umesto da su kolege pokušale da ospore ovo što sam izneo, Prelević je, recimo, izneo tezu da ja to iznosim jer vlastima, to jest vladajućoj stranci, ne odgovara da se „Skaj” prepiske obelodane. Niti sam bilo gde pisao o politici, niti me to zanima, niti bih ikada zbog političke stranke kojoj i sam pripadam bio spreman da pogazim neke osnovne pravne principe koje sam naučio na Pravnom fakultetu, jer u svom poslu želim da budem profesionalac i politička konotacija me ne zanima. Pitam sada dotičnog kolegu Prelevića da li bi sve to što je rekao u vezi sa „Skaj” prepiskama takođe izjavio da ima branjenika protiv koga je jedini dokaz „Skaj” prepiska? Da li bi u toj situaciji onda pomogao tužiocu i rekao nasred suđenja kako se slaže da je sve to na „Skaj” prepiskama u vezi sa njegovim branjenikom istina i neka bude osuđen?

Veoma je zanimljivo da je baš ta medijska tajkunska platforma vrlo selektivno koristila te prepiske. Kada bi im odgovarale, odnosno kada su smatrali da preko istih mogu da kompromituju vlast, onda bi tvrdili kako je sve u njima istina. No, kada one ne bi odgovarale, odnosno kada bi potvrđivale nešto što tom mediju ne odgovara, onda bi ili ignorisali iste ili bi sipali drvlje i kamenje po takvom „dokazu”.

Elem, uvek ću se principijalno držati stava koji zastupam, a to je da „Skaj” prepiska ne može da bude dokaz u postupku. Može da bude isključivo operativni podatak koji nadležni organi prethodno moraju da se provere, pa tek kada se na osnovu tog podatka prikupe čvrsta saznanja, može se razmišljati o tome kako da se dobije čvrst dokaz koji će se koristiti u krivičnom postupku.

Kolege Prelević i Terzić su takođe tvrdili da su to podaci dobijeni od stranih službi, što je istina i niko to ne spori. Konkretno, Francuska je zemlja koja nam je to dostavila. Nije sporno da bilo koja zemlja na svetu određena saznanja može putem međunarodne pravne pomoći da nam dostavi. Međutim, to su samo saznanja, a ne i dokazi. Ne može naš sud ili naše tužilaštvo da naredi stranoj službi da naše građane stavlja na mere, odnosno da ih prisluškuje ili da im ulazi u sadržinu poruka. Tako nešto nije dozvoljeno, što verujem da kolege znaju. Zato je „Skaj” kao dokaz vrlo sporan i zato presude koje se zasnivaju na „Skaj” prepiskama padaju kao kule od karata širom sveta. Sve to što mi dobijemo od neke strane službe, može da bude samo operativni podatak, tj. saznanje koje mora prethodno da se proveri od strane naših nadležnih institucija, pa tek onda bi tužilaštvo to moglo da koristi kao dokaz.

Sve ovo što iznosim, kolege gostujući u televizijskoj emisiji na tajkunskoj medijskoj platformi nisu osporavale, jer očito su i same svesne da je to nemoguće osporiti, ali su nemilice udarale po meni kada mene nema u studiju. Naravno, lako je udarati nemilice u džak kada se džak ne brani.

S druge strane, možda je bolje tako, jer je celokupna stručna javnost, posebno advokatski esnaf, imala prilike da vidi kome je do politike, a kome do profesije. Znam da mnogi neće verovati u ovo što pišem, ali nije me toliko ni briga, ali nikada u životu ne bih stavio političku stranku i sopstveno političko mišljenje iznad profesije. Školovao sam se da budem pravnik, prihvatio sam advokatski etički kodeks kada sam se upisivao u imenik advokata Advokatske komore i to je za mene svetinja. Politika i mišljenje koje imate su jedno, a profesija i kodeksi u toj profesiji su nešto sasvim drugo. Kodekse ne smete da gazite, zakona se morate držati. Ono što inače zameram velikom broju kolega, posebno onima koji gostuju na medijsko-tajkunskoj platformi, to je i činjenica da svako malo daju sebi za pravo da komentarišu postupke u kojima ne učestvuju kao branioci.

Konkretno, baš kolega Prelević je jedan od onih koji prednjači u tome. Naravno, na tim gostovanjima se neretko ponašaju gore nego tužioci, jer im je dat zadatak da pričaju koješta o samom postupku. Dakle, pojma nemaju o toku postupka, nisu videli spise, jer sami ne učestvuju u odbrani, ali kao „stručnjaci opšte prakse” idu od emisije do emisije na N1 i Nova S i iznose najgore moguće gluposti zato što je to politička agenda na kojoj jaše medijsko-tajkunska hobotnica. Izvesni uticajni tviteraš Vukša Dragović uradio je sjajan serijal o tzv. hidri nevladinih organizacija koje haraju srpskim društvom, između ostalog i srpskim pravosuđem. Gle čuda, baš te kolege koje se vucaraju po N1 i Nova S su glavni aktivisti te hidre.

Sve u svemu, nemam nameru sa dotičnima dalje da vodim polemiku. Nisam ih ni u prethodnom tekstu prozvao, niti me oni zanimaju. Sami su se prozvali kada su sebi dali za pravo da komentarišu ono što sam izneo, jer su smatrali da im je to politički korisno. Stavili su politiku i želju da se dokažu lažnim studentima, zapravo njihovim šefovima, iznad profesije, te da su zato vredni da im se ime i prezime nađe na blokaderskoj listi. Drugačije, svesni su, nikada ne bi mogli ni da privire u Skupštinu. Ono što ih samo molim, a to je da ne zloupotrebljavaju svoje pozicije koje imaju da bi političke agende sprovodili kroz Advokatske komore. Mene su uvek prozivali za politiku, a nikada u životu nisam nogom kročio u neku od Komora osim kada overavam legitimaciju. No, baš ti što kampuju po N1 i Nova S više nego obilato koriste advokatske komore za njihove političke platforme.

Vratimo se pravu i pravnoj argumentaciji, a kome je do politike, slobodno neka se kandiduje na izborima i neka vidi koliko ga narod hoće. Evo, kolega Terzić je to uradio u rodnom Šapcu. Toliko su mu sugrađani pokazali koliko ga vole da je jedva oko dva procenta osvojio. Toliko o svemu.

  *Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista