Од субвенција до кредита

За активне мере запошљавања држава би ове године требало да издвоји око две милијарде динара, дакле 700.000 милиона динара више него лане, изјавио је јуче државни секретар Министарства економије и регионалног развоја Владимир Илић. Међутим, та средства су, по његовим речима, и даље недовољна, јер износе само 0,06 одсто бруто домаћег производа (БДП), па очекује да се наредних година увећавају.
Према Стратегији решавања незапослености до  2010. године и Националном акционом плану запошљавања за период од 2006. до 2008. године, три су кључне мере којима ће се бавити сектор запошљавања у Министарству економије. Како је истакао Илић,  на јучерашњој конференцији за новинаре у Влади Србије, реч је најпре о политици активнијег тражења посла, каријерног вођења, џоб-клубова, већег броја саветовања и сајмова, јер се увидело да већ покренуте мере имају доста добре ефекте и обухватају три четвртине незапослених.

Већа пажња посветиће се додатним обукама и образовању које у пет центара и 15 стручних школа могу обухватити 10.000 лица. Јер, наш образовни систем не "производи" потребне профиле па је Национална служба запошљавања принуђена да организује брзе обуке кадрова неопходних послодавцима. Трећа мера обухвата доделу субвенција за самозапошљавање, као и исплату доприноса и социјалне заштите за незапослена лица, за шта је ове године обезбеђено 1.500 евра по незапосленом.

– Не треба заборавити ни "старт-ап" кредите, који ће се додељивати на пет година уз грејс период од годину дана без хипотеке, с којима ће се кренути у септембру. Незапослени могу да рачунају и на микрокредите, а њихови послодавци на пореске олакшице, односно смањење пореза на зараде с којима се већ стартовало. Влада ће од 2008. ове порезе још смањити, јер се показало да је буџет уместо 28 изгубио тек четири милијарде од смањења овог намета – објаснио је Илић, очекујући да наредне године Србија постане кандидат за ЕУ па самим тим и привлачнија за гринфилд инвестиције.

– Да стране инвестиције много значе показује пример недавно отворене зрењанинске фабрике за производњу бродова за речни транспорт у којој је посао нашло 400.000 људи. Осим тога, Пољска и Словачка су својевремено тек кандидатуром за улазак у ЕУ преполовиле стопу незапослености. Нажалост, тренутно тек Македонија, Црна Гора и БиХ имају већу стопу незапослености од Србије.

Према речима Радмиле Букумирић-Катић, помоћника министра за запошљавање, од министра економије се тренутно очекује да потпише одлуку којом ће се у оквиру програма самозапошљавања додељивати 160.000 динара по особи, на шта само у Београду тренутно чека 500 лица, и помоћ послодавцима од 100.000 динара за сваког новозапосленог у фирми.

-----------------------------------------------------------

Закон подстиче нерад

Законска решења по којима се исплаћују радници пет година до пензије, по Илићу су нелогична, јер промовишу нерад:

– Платите радницима отпремнину и остале дажбине и кажете "Иди кући и чекај..." Хајде да им помогнемо да и они раде у земљи у којој има толико посла.

-----------------------------------------------------------

За пет година упола мање незапослених

Стопа незапослености у Србији је 21,6 одсто и,  по речима Владимира Илића, требало би да се преполови  у наредних пет година.

Од пет милиона грађана старих између 15 и 65 година – 3,4 милиона је запослено или траже посао, а остали из ове групе су пензионери, затвореници, војници. У приватном сектору је 62 одсто запослених, стопа незапослених младих до 30 година је 48 одсто. Међу незапосленима је 24 одсто жена, а 16 одсто мушкараца. Просечна старост лица која чекају посао је 37 година, а чак преко 50 одсто њих је без радног искуства. Уз све то, на посао се чека у просеку 49 месеци.