Хоргошка капија као бедем

Суботица – Око 300 бициклиста требало би данас да прође трасом од градића Морахалом, познатом по термалној бањи, до Палића (што је нешто мање од двадесетак километара), у склопу туре „Српско-мађарски бициклистички тандем“ као део Српско-мађарског ИПА програма прекограничне сарадње.                

Бициклисти ће користити пре неколико месеци отворен гранични прелаз Бачки Виногради – Ашотхалом, а због ове туре делимично ће бити затворен и саобраћај. Према ономе што су последњих дана изрекли јавни превозници на такође прекограничном скупу о регионалном саобраћају, изгледа да је управо ова вожња бициклом уједно и најбржи начин да се повежу насеља са две стране границе.

Гужва на граничном прелазу Хоргош која није јењавала готово од маја довела је до тога да аутобуси између Суботице и Сегедина раздаљину од четрдесетак километара прелазе понекад и три сата. На Хоргошу међу годишње пређе пет милиона путника, због чега је он један од најоптерећенијих прелаза у Европи. Када се томе дода да је хоргошка рампа у ствари и рампа за Европску унију, и последња станица на којој на размеђи између ЕУ и југоисточне Европе контролишу пасоши и пртљаг, јасно је да су при сваком појачаном саобраћају задржавања овде неминовна. Како то избећи и како боље повезати регион чији градови Суботица и Сегедин имају укупно 360.000 житеља била је тема завршног пројекта ИПА програма.

Што се тиче онога што нуде превозници, показатељи су поражавајући. По речима Тибора Фазекаша, директора „Суботицатранса“, поласци су ретки, путовање аутобусом додатно успорава дуго чекање на граници, због чега аутобуси често касне, лоша је прегледност система за издавање карата. Када је у питању железнички саобраћај, у лошем су стању и пруга и шинска возила. Све до доласка „рускиња“, шинобуси српске железнице због тога што нису испуњавали услове ЕУ нису ни могли да пређу границу, већ су путници ка Сегедину границу прелазили пешке и у „комшилуку“ седали у мађарски воз. Оваква ситуација, наравно, погодује илегалним превозницима, па су се учесници конференције заложили за заједничку борбу против овакве нелојалне конкуренције.

И по подацима које је изнео др Имре Кешеру, са КТИ непрофитног научног института у Будимпешти, неопходно је боље организовати саобраћај између две пограничне регије. Само викендом од 300 до 500 Суботичана прелази границу да би се окупали у „Ержебет купалишту“ у Морахалому, с тим да овај број лети достиже и до хиљаду путника за викенд. Сваког дана из Суботице за Сегедин креће 1.100 до 1.300 путника, пре свега они који због посла или школовања прелазе границу, али није занемарљив број ни оних који на овај начин „појачавају“ међудржавну размену, одласком у куповину. Иако мало, има и оних које привлачи и туристички обилазак.

Уколико се погледа читав регион од Аде, Сенте и Кањиже, др Кешеру процењује да сваког дана у Сегедин одлази око 4.000 људи, а недељом и до 5.000. За овај број путника два или три дневна поласка аутобуса нису довољна. За превознике и саобраћајне стручњаке од велике помоћи било би и најављено поновно отварање старог граничног прелаза Хоргош–Реске који је престао да ради након што је саобраћај између две државе „пребачен“ на нови прелаз, на аутопуту. Међудржавним договором потписаном почетком године договорено је да се на њему поновно подигне рампа и то пре свега за потребе оних који пешке прелазе границу, моторима, бициклима али и за аутобусе локалних превозника.