Европа на чекању

На први поглед све функционише без проблема. Савет министара Европске уније састаје се редовно и ради без проблема, различите одлуке без већих мука пролазе Савет, Европску комисију и Европски парламент, а лидери ЕУ нису прескочили ни један од редовних самита у Бриселу. Наизглед, све је уобичајено.

Међутим, минулих девет месеци на нивоу Уније заправо се ништа не „догађа”. Унија је „на чекању” већ месецима само зато што се данас одржавају парламентарни избори у најјачој економији еврозоне и, без премца, најутицајнијој држави чланици ЕУ.

У страху да би то могло да јој поремети популарност код бирача, немачка канцеларка Ангела Меркел је безмало сва важна европска питања склонила у страну и одлучивање европске „двадесетосморице” о њима оставила за период после немачких избора.

„Осетљива европска питања су де факто стављена на паузу како не би изнервирала немачке бираче”, каже Франк Оланд Хансен, економиста „Данске банкe”. „Важне ствари као што је могући трећи спасилачки пакет за Грчку и успостављање банкарске уније еврозоне ће неминовно доћи на ред после избора, без обзира ко победи.”

Без сваке сумње, немачка предизборна кампања је паралисала европски процес одлучивања о важним темама – од одлуке о успостављању банкарске уније еврозоне и новом пакету помоћи Грчкој, преко споразума о ограничавању аутомобилских гасова, до начина решавања конфликта у Сирији. Према оцени немачког „Шпигла”, под притиском Берлина одложени су и приступни преговори са Србијом и Турском а све због немачких избора.

Сва та одуговлачења се схватају као покушај да се непопуларним европским темама не отерају бирачи од актуелне владајуће коалиције. Споразум ЕУ о ограничавању аутомобилских гасова се одлаже, јер би посебно погодио немачке произвођаче „Бе-Ем-Ве” и „Дајмлер” тако да би поприлично одјекнуо у немачким медијима. То би се десило и у случају да је реализован план о успостављању банкарске уније ЕУ, која би надзирала европске банке, дакле и бројне немачке регионалне штедионице и банке. И непопуларно пребацивање веће власти на Европску комисију је ове године одједном нашло противника у Меркеловој, која је одмах демантовала свог партијског колегу и министра финансија Волфганга Шојблеа који je изјавио да је до краја године неопходно донети одлуку да се Грчкој одобри трећи пакет помоћи од 10 милијарди евра.

Када је у питању решавање европске дужничке кризе све је учињено како се не би узбуњивало немачко бирачко тело које иначе мисли како дугове осталих Европљана плаћају само Немци. Иако је Немачка вероватно највише добила стварањем зоне евра, то је тешко објаснити бирачима тако да су ове теме остављене за после избора.

Премда се почетак решавања ових европских питања очекује одмах после немачких избора, угледни европски експерти истичу да можда Европљани исувише очекују од Берлина да преузме одлучујућу лидерску позицију. Улрике Гиро, немачка представница у Европском савету за спољне односе, каже да она не види ни једну могућу немачку владу која је спремна да, „прихватајући значајну краткорочну жртву, оствари далеко неизвеснију визију дугорочне политичке стабилности” у Европи.

„Берлину једноставно недостаје политичка амбиција да преузме јасно вођство у турбулентним временима”, написала је Гироова у својој анализи прилика у ЕУ, оцењујући да Европа тражи Немачку са визијом која иде даље од Меркелиног приступа решавању проблема корак по корак.

Концепт немачког лидерства у Европи је очигледно и даље под теретом историје када је Хитлерова Немачка желела да управља Старим континентом. Немачким бирачима је то и те како јасно било када год је Меркелова инсистирала на мерама штедње у економски посрнулим земљама еврозоне. На површину су излазили стари стереотипи а Немци су били дубоко увређени што су се на протестима на улицама Атине и Мадрида појављивале фотографије њихове канцеларке обучене у нацистичку униформу.

Због свега тога, америчка агенција Асошијетед прес у својој анализи Немачку назива „невољним гигантом”, јер ни Меркелова ни њени ривали немају никакву жељу да постану европски или глобални лидер, мада се у решавању европске дужничке кризе јасно види немачки утицај.

„Немачкој је изгледа довољно да буде у сенци, можда да тихо вуче конце или врши притисак, али неспремна је да преузме ризик који са собом доноси право политичко вођство”, оцењује АП.

То потврђује и Шојблеова изјава из јула ове година да мисли да је погрешна идеја како Европа треба да буде, или чак само да може да буде, предвођена једном земљом.

„Ми не желимо немачку Европу”, рекао је Меркелин блиски политички сарадник, објашњавајући да је та идеја погрешна, не само због немачке историје него зато што сложена ЕУ са 28 земаља није прилагођена динамици вође и следбеника.

Будући да је овај став очигледно преовлађујући и у немачкој јавности, не би требало да чуди што је актуелна немачка влада избегавала решавање европских питања уочи избора. Међутим, цела та ситуација у анализи немачког утицаја на дешавања у ЕУ доводи до пре две године изречене оцене пољског шефа дипломатије да се мање плаши немачке моћи него што почиње да се плаши немачке неактивности.