Evropa na čekanju

Na prvi pogled sve funkcioniše bez problema. Savet ministara Evropske unije sastaje se redovno i radi bez problema, različite odluke bez većih muka prolaze Savet, Evropsku komisiju i Evropski parlament, a lideri EU nisu preskočili ni jedan od redovnih samita u Briselu. Naizgled, sve je uobičajeno.

Međutim, minulih devet meseci na nivou Unije zapravo se ništa ne „događa”. Unija je „na čekanju” već mesecima samo zato što se danas održavaju parlamentarni izbori u najjačoj ekonomiji evrozone i, bez premca, najuticajnijoj državi članici EU.

U strahu da bi to moglo da joj poremeti popularnost kod birača, nemačka kancelarka Angela Merkel je bezmalo sva važna evropska pitanja sklonila u stranu i odlučivanje evropske „dvadesetosmorice” o njima ostavila za period posle nemačkih izbora.

„Osetljiva evropska pitanja su de fakto stavljena na pauzu kako ne bi iznervirala nemačke birače”, kaže Frank Oland Hansen, ekonomista „Danske banke”. „Važne stvari kao što je mogući treći spasilački paket za Grčku i uspostavljanje bankarske unije evrozone će neminovno doći na red posle izbora, bez obzira ko pobedi.”

Bez svake sumnje, nemačka predizborna kampanja je paralisala evropski proces odlučivanja o važnim temama – od odluke o uspostavljanju bankarske unije evrozone i novom paketu pomoći Grčkoj, preko sporazuma o ograničavanju automobilskih gasova, do načina rešavanja konflikta u Siriji. Prema oceni nemačkog „Špigla”, pod pritiskom Berlina odloženi su i pristupni pregovori sa Srbijom i Turskom a sve zbog nemačkih izbora.

Sva ta odugovlačenja se shvataju kao pokušaj da se nepopularnim evropskim temama ne oteraju birači od aktuelne vladajuće koalicije. Sporazum EU o ograničavanju automobilskih gasova se odlaže, jer bi posebno pogodio nemačke proizvođače „Be-Em-Ve” i „Dajmler” tako da bi poprilično odjeknuo u nemačkim medijima. To bi se desilo i u slučaju da je realizovan plan o uspostavljanju bankarske unije EU, koja bi nadzirala evropske banke, dakle i brojne nemačke regionalne štedionice i banke. I nepopularno prebacivanje veće vlasti na Evropsku komisiju je ove godine odjednom našlo protivnika u Merkelovoj, koja je odmah demantovala svog partijskog kolegu i ministra finansija Volfganga Šojblea koji je izjavio da je do kraja godine neophodno doneti odluku da se Grčkoj odobri treći paket pomoći od 10 milijardi evra.

Kada je u pitanju rešavanje evropske dužničke krize sve je učinjeno kako se ne bi uzbunjivalo nemačko biračko telo koje inače misli kako dugove ostalih Evropljana plaćaju samo Nemci. Iako je Nemačka verovatno najviše dobila stvaranjem zone evra, to je teško objasniti biračima tako da su ove teme ostavljene za posle izbora.

Premda se početak rešavanja ovih evropskih pitanja očekuje odmah posle nemačkih izbora, ugledni evropski eksperti ističu da možda Evropljani isuviše očekuju od Berlina da preuzme odlučujuću lidersku poziciju. Ulrike Giro, nemačka predstavnica u Evropskom savetu za spoljne odnose, kaže da ona ne vidi ni jednu moguću nemačku vladu koja je spremna da, „prihvatajući značajnu kratkoročnu žrtvu, ostvari daleko neizvesniju viziju dugoročne političke stabilnosti” u Evropi.

„Berlinu jednostavno nedostaje politička ambicija da preuzme jasno vođstvo u turbulentnim vremenima”, napisala je Giroova u svojoj analizi prilika u EU, ocenjujući da Evropa traži Nemačku sa vizijom koja ide dalje od Merkelinog pristupa rešavanju problema korak po korak.

Koncept nemačkog liderstva u Evropi je očigledno i dalje pod teretom istorije kada je Hitlerova Nemačka želela da upravlja Starim kontinentom. Nemačkim biračima je to i te kako jasno bilo kada god je Merkelova insistirala na merama štednje u ekonomski posrnulim zemljama evrozone. Na površinu su izlazili stari stereotipi a Nemci su bili duboko uvređeni što su se na protestima na ulicama Atine i Madrida pojavljivale fotografije njihove kancelarke obučene u nacističku uniformu.

Zbog svega toga, američka agencija Asošijeted pres u svojoj analizi Nemačku naziva „nevoljnim gigantom”, jer ni Merkelova ni njeni rivali nemaju nikakvu želju da postanu evropski ili globalni lider, mada se u rešavanju evropske dužničke krize jasno vidi nemački uticaj.

„Nemačkoj je izgleda dovoljno da bude u senci, možda da tiho vuče konce ili vrši pritisak, ali nespremna je da preuzme rizik koji sa sobom donosi pravo političko vođstvo”, ocenjuje AP.

To potvrđuje i Šojbleova izjava iz jula ove godina da misli da je pogrešna ideja kako Evropa treba da bude, ili čak samo da može da bude, predvođena jednom zemljom.

„Mi ne želimo nemačku Evropu”, rekao je Merkelin bliski politički saradnik, objašnjavajući da je ta ideja pogrešna, ne samo zbog nemačke istorije nego zato što složena EU sa 28 zemalja nije prilagođena dinamici vođe i sledbenika.

Budući da je ovaj stav očigledno preovlađujući i u nemačkoj javnosti, ne bi trebalo da čudi što je aktuelna nemačka vlada izbegavala rešavanje evropskih pitanja uoči izbora. Međutim, cela ta situacija u analizi nemačkog uticaja na dešavanja u EU dovodi do pre dve godine izrečene ocene poljskog šefa diplomatije da se manje plaši nemačke moći nego što počinje da se plaši nemačke neaktivnosti.