Дачићево „чишћење” Динкића и Ђиласа

Тек што се јавно похвалио да је уклањање Млађана Динкића из Владе Србије његових руку дело и да лидер УРС-а није „политички аорист него политички плусквамперфект”, Ивица Дачић, председник СПС-а и премијер, казао је да је време да и Драган Ђилас, председник ДС-а, буде „почишћен” с места градоначелника Београда?

Зашто је Дачић напрасно одлучио да буде „костоломац” својих дојучерашњих коалиционих партнера или је боље питати шта он тиме добија?

Извесно је да ће избачени из власти и ДС и УРС сигурно имати мање простора у медијима, а још мање могућности да они наметну тему медијима. С друге стране, Дачић тиме „пујда” ДС и УРС и на СНС, који ће тешко моћи да се суздржава и да не узврати ударац Ђиласу и Динкићу, тим пре што је напредњацима у руке пао највећи део послова које је лидер УРС-а обављао у влади.

Дачић уклањањем конкуренције показује и одлучност. Као да каже да је он јак човек који доноси одлуке и зато је водећа фигура он, а не Вучић, јер, ето, он је истерао непопуларног Динкића, а сада гони и Ђиласа, терајући лидера напредњака да ипак он донесе коначну одлуку у случају прекомпоновања београдске власти.

Владимир Вулетић, социолог, каже да се њему чини да владу дефинише однос између СНС-а и СПС-а, јер те две странке имају слично бирачко тело, и у прошлости, када је растао рејтинг СПС-а, падао је рејтинг СРС-а, и обрнуто.

„Међу њима постоји ривалитет структурне природе. Могуће је да је идеја да се Ђилас одстрани како би се правио неки договор у парламенту или шире. Рушење утицаја и потпуна разградња ДС-а интерес је и СНС-а и СПС-а, а интерес СПС-а је и да се покидају везе Вучића са другим странкама.”

Вулетић каже да је реконструкција владе дуго трајала, с намером да ослаби позицију СПС-а, али да је Дачић то препознао и преузео вођење игре тако да онемогући све потенцијалне контакте с другим странкама.

„Говорило се да ће влада кратко трајати, али Дачић процењује да је за СПС добро да она траје што дуже. С друге стране, у почетку се чинило да ће градска власт потрајати и да ће Ђилас преко те улоге играти улогу и на републичком нивоу. Међутим, постоји и спољни притисак од стране социјалиста и напредњака, али и изнутра у те две странке, јер се неки чланови сигурно питају – а где сам ту ја? Дачићу сигурно није најважније да показује ’снагу’ на Ђиласу и демократама, али он се плаши везе Вучић–Ђилас.”

Зоран Стојиљковић, политиколог, каже да Дачићеви потези зависе од тога „на коју даљину се виде избори”.

„Ефекти на кратак рок су отклањање евентуалних партнера за СНС. Вучић Дачића враћа у игру, јер је морао у реконструкцији владе да се одрекне неких од најважнијих партнера у странци, а онда је морао и да релаксира странку. И Дачић и Вучић су се проверавали на Динкићу и Ђиласу, тако што су прво једни инсистирали на смени, а други се држали резервисано – и обрнуто. Поред тога што се кадрови СПС-а везују за неке лоше ствари, и Дачић има проблем, јер, иако је он премијер, ’јавност’ има контакте с Вучићем, зато што Дачић није шеф најутицајније странке. Међутим, Дачић жели да остави утисак да је равноправан у том односу. Када је формирана влада, његова позиција се балансирала са већим бројем напредњака на министарским местима, што значи да премијер може бити прегласан.”

Миодраг Радојевић, политички аналитичар, каже да, будући да су мање познате све околности за одлазак Динкића из владе, као и за коначну судбину садашње градске власти, преостаје да нагађамо о разлозима и последицама ових догађаја.

„И улогу председника владе треба сагледати у овом светлу, и треба бити опрезан у анализи ових збивања.” Радојевић закључује да Дачић својим одлукама доприноси распетљавању прилично замршених односа на политичкој сцени. „Председник владе се одрекао ’трећег човека’ и најодговорнијег за стање финансија и на тај начин отворио врата напредњацима да преузму кључне полуге вођења економске политике. Са Ђиласом ствари стоје другачије, јер је Дачић одолевао притисцима да се приклони становишту да се локална власт у престоници саображава изгледу републичке већине. Недавно се први пут изјаснио за његову смену. Ако је Динкићева смена изгледала као политичка калкулација, у случају Ђиласа делује у први мах као да је Дачић изгубио стрпљење, јер су напредњаци били неодлучни. Али и то може да завара.”

Радојевић каже да је Дачић овим „политичким гамбитом” добио кредит код коалиционих партнера.

„Али ако влада буде успешна у економским реформама, СНС може имати апсолутну власт уз помоћ странака мањина, и Дачић ће отићи у опозицију. Сада ће ови политички потези учврстити друго место његовој коалицији, а ДС и УРС ће без учешћа у власти остати рибе на сувом, што је шанса за социјалисте да се угнезде у левом центру и прихвате рециклиране кадрове других партија.”