Крај црно-жуте коалиције

У тренутку неочекиваног тријумфа, утолико убедљивијег јер се страначки блок демохришћана ЦДУ и ЦСУ нашао на прагу освајања апсолутне већине у Бундестагу, победница савезних избора Ангела Меркел суочила са дилемом о којој је пре само десетак дана одбила да разговара.

Хоће ли, упркос јасној победи тражити помоћ коалиционих партнера, или ће покушати да креира нову, једностраначку политику – у славу странке?

Хоће ли из истог разлога, али и зарад личне славе, понудити коалициони савез некој од парламентарних странака и повести Немачку у нову политичку епоху чије би основно начело гласило: за добробит народа, у Немачкој и широм Европе?

У јеку расправа у страначком врху о могућим коалиционим савезима после избора, о прихватању или неприхватању услова које би евентуални коалициони партнери могли да поставе, лидер сестринске Хришћанско социјалне уније Хорст Зехофер упитао је шефицу владе: „Шта ако освојимо апсолутну већину, као ја пре недељу дана“?

Зехофер је на покрајинским изборима у Баварској тријумфовао и повратио апсолутну већину коју је његова странка пре четири године изгубила.

Меркелова се, како се препричава у Берлину, слатко насмејала, да би потом, у кругу најближих и најпоузданијих савезника рекла: „Колега Зехофер збија неслане шале, користи сваку прилику да сам себи увелича славу“.

Према оцени већине немачких аналитичара, сада је за очекивати да канцеларка промени тактику наступа и одлучивања. „Ако је до сада (пре)усмеравала своју тактику у безмало четворонедељном ритму – не би ли обезбедила одступницу који би је штитили од гнева бирача на следећим изборима – Меркелова сада, у извесно последњем мандату, може дугорочно да планира. Може себи да дозволи да инсистира на доследној политици која се не би мењала у наредне две до три године”, коментарисао је хамбуршки недељник „Цајт”.

Коментатор „Цајта” није описао ништа о чему већ није спекулисано: без притиска да мора да очува популарност, Меркелова би могла да стекне још већу популарност доносећи одлуке без обзира на унутарстраначке отпоре интересних група и лобија.

То се пре свега односи на њен евентуални концепт социјалне политике у земљи. Ако је ушла у историју као прва демохришћанка која је јавно апеловала на сопствену странку да „претекне“ грађанску левицу с лева, Меркелова досад није ништа предузела да би се тај наум остварио.

Иза кулиса се препричава да је зазирала од отпора интересних лобија у странци.

Њен тврд став по питању европске солидарности, с друге стране, такође је омекшавала тек када је била суочена са отпором већине чланица ЕУ, САД, ММФ-а и Светске банке.

„Чак и када је била лично убеђена да њено инсистирање на финансијској дисциплини не користи никоме, по најмање Немачкој, чекала је на прилику да се позове на ,спољне факторе’ који су је принудили да попусти”, коментарисао је „Зидојче цајтунг”.

Хоће ли Меркелова „отворити новчаник” после избора? Ако уђе у коалицију са социјалдемократа – хоће – ако је реч о пензијама, минималној заради.

Под утицајем СПД, Меркелова би могла и да ,омекша’ свој европски курс заснован на буџетској дисциплини и политици ригорозне штедње. Притом би, у оба случаја, увек могла да упре прстом на кривца за неуспех, на млађег коалиционог партнера.

За очекивати је дакле, да ће Меркелова, уколико коначни резултати покажу да је добила апсолутну већину, ипак, тражити јаког партнера са којим би, двотрећинском већином, креирала нову политику Немачке.

Милош Казимировић