Нова буџетска драма у Вашингтону

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У Вашингтону је на помолу нова драма, слична оној из лета 2011, око буџета који још није донет, иако нова фискална година почиње већ за недељу дана, 1. октобра, и око подизања лимита за задуживање владе што доспева 15 дана касније.

Пошто компромис није на видику, у министарствима се већ увелико разрађују планови за ванредну фискалну ситуацију, редефинишу платни приоритети и праве спискови за принудне одморе на које ће, на смену, морати да оде неколико стотина хиљада оних са платног списка федералне државе.

У средишту заплета овога пута је чињеница да 1. октобра на снагу ступају и кључне одредбе „Обама кера”, како се овде зове закон о реформи здравствене заштите, кључно постигнуће председника Барака Обаме, који је у оба дома Конгреса изгласан у марту 2010, а у међувремену преживео и оспоравање пред Врховним судом, да би био и једна од кључних тема председничке кампање 2012, која је Обами донела други мандат.

Републиканци, који су досад у Представничком дому, у коме од новембра 2010. имају већину, чак 42 пута гласали да се тај закон обеснажи (али за то нису успевали да добију пристанак Сената, у коме премоћ имају демократе), сматрају да им је ово последња прилика да тај закон минирају, па су тако у прошли петак, са већином од 239 према 189 гласова, изгласали буџетски документ у којем нема ниједне ставке за финансирање „Обама кера”.

Обамин здравствени закон, који се сматра највећим социјалним захватом у америчком друштву у последњих неколико деценија, треба да осигура око 32 милиона, од данас укупно 55 милиона Американаца који су без икакве здравствене заштите. Републиканци, у складу са својом идеологијом ограничавања домета федералне владе (и власти уопште), сматрају, међутим, да није посао државе да обезбеђује здравствено осигурање, иако то данас раде све друге развијене демократије Запада.

Да остане без буџета и у ситуацији да „затвара радњу”, Вашингтону се већ догодило 1995, опет захваљујући тврдоглавости републиканаца. За то су, међутим, платили велику цену: тадашњи председник Клинтон, чији је рејтинг у том моменту био низак, добио је ветар у леђа и следеће године лако освојио други мандат.

Овога пута ситуације је нешто компликованија. Добар део републиканаца изабран је захваљујући подршци „Чајанке”, ултраконзервативног покрета америчких конзервативаца, док једном броју демократских сенатора из конзервативних држава за годину дана предстоји реизбор.

САД имају 350 милијарди долара резерви у злату, али је мало изгледа да се у овој ситуацији посегне за тим, јер би њихова распродаја погодила долар и економију.

Ако Обамина влада остане без финансија, то ће бити лоша вест и Америку и за свет, јер би то донело нагло погоршање пословне климе, пад берзанских индекса, повећање каматних стопа и слично, што је, у околностима када је опоравак из кризе започете овде 2008. још у деликатној фази, најмање добродошло.