Крај Ивковићеве мисије

Три дана после победе над Италијом у последњој утакмици „еуробаскета” у Словенији, кошаркашка репрезентација Србије остала је без селектора. Душан Ивковић је ставио тачку на други мандат који је трајао од 2008. године, освајањем седмог места и пласманом на Светски куп наредне године у Шпанији. Јуче у Кући кошарке, затворио је званично корице блиставе каријере на кормилу репрезентације, која је трајала деценију и по, обележене са седам трофеја. У „великој” Југославији довео је своје момке до три титуле европског првака, светског злата и олимпијског сребра. Сачувао је репрезентацију у најгоре време санкција, вратио када нико од његових колега није желео да се лати „ћорава посла”. У кошаркашкој историји биће обележен и као први стручњак који је Србији донео медаљу на великом такмичењу. Ипак, утисак је да не одлази с осмехом.

– Испунио сам део договора да водим репрезентацију до Европског првенства у Словенији. Дошло је време да тај посао ради неко други, млађи. Бићу ту, као што сам увек и био. Осећам да сам могао још, јер рад са репрезентацијом је увек за мене био изазов и задовољство. Посебно сам поносан јер сам радио волонтерски, без уговора. Једино ме погађају приче да сам од овог града и земље добио много тога. Истина је, породица Ивковић је добила много од кошарке – признања, али ни један квадрат – прилично резигнирано је рекао Ивковић.

Уз кратак осврт на Словенију, да је припреме почео са десет уместо 18, искусни стручњак је оценио такмичење:

– Да сам у сличној ситуацији био са клубом, не бих радио, међутим наша обавеза је била да са изузетно младим тимом дођемо до циља, Светског првенства у Шпанији. Идеја је била да игру базирамо на агресивној одбрани на три четвртине терена која би обезбедила поене из транзиције, међутим све је пало у воду када смо сазнали да ћемо у Словенију без Теодосића. Забрана лекара његовог клуба била је шок, јер смо акције правили као да ће он играти. Зато смо морали да се ослонимо на нападе из блока или игром на центре. Посао је урађен, мада немам намеру да величам резултат. Наш млади тим је имао доста осцилација. Први пад је био против Македоније, проузрокован и еуфоријом, а слично се догодило и после Француске, када је почело да се говори и о медаљи. Уследила су два тешка пораза од Шпаније и Словеније али су момци смогли снаге да одиграју најбоље када је требало. Ипак, срећан сам што сам видео на растанку њихова озарена лица.

Иако има свог фаворита за наследника, Ивковић није желео да име подели са јавношћу.

– Не треба журити, пребијати преко колена. Имамо доста талентованих тренера, ту се уопште не поставља питање. Ево, мој помоћник Кесар је прошао многа такмичења. Ако ме неко буде питао, имаћу одређене предлоге, али имамо квалитетне људе, некадашње асове који воде нашу кошарку и који ће сами добро знати како даље.

Што се тиче бројних отказа, трофејни стручњак је поновио да никад није радио у тежим условима, а наследнику је дао савет по овом питању:

– Мислим да је репрезентација изазов и за сваког играча без изузетка. Зато у њој треба да буде место само за оне који то желе. Разговарао сам пре објављивања списка са свим кандидатима и само ми је Мачван саопштио да не жели да игра. Знам да је играчима потребан одмор и санирање повреда по завршетку клупске сезоне. Програм је претрпан и биће све теже и теже да играју сви најбољи. Зато бих саветовао будућег селектора да тражи пре објављивања списка да се играчи изјасне да ли могу и желе да се одазову.

Нема никакве дилеме да ће Ивковић остати активан у кошарци. Многи га виде и као будућег председника КСС, мада је он ангажман лоцирао на стручни део.

– Направили смио најбоље удружење тренера и планирам да наставим да помажем на том пољу. Такође, мислим да ће бити важан мој утицај на доношење нормативних аката у интересу кошарке, везаних за број странаца и њихово ангажовање чак у јуниорској лиги, што би било веома лоше – рекао је Ивковић

Мирко Стојаковић

-----------------------------------------------------------

Бодирога: Рано о именима

Потпредседник КСС Дејан Бодирога одао је признање Ивковићу и играчима, уз напомену да се нови селектор неће бирати „преко ноћи”:

– Европско првенство је завршено пре два дана и рано је говорити о кандидатима за селектора. Најважније је да смо остварили циљ, пласман на Светски куп у Шпанији наредне године. С обзиром на околности, у Словенији је направљен велики резултат. Иза нас су значајне кошаркашке земље, Грчка, Русија, Турска и Италија, а стручни штаб и играчи дали су велики допринос. Истакао бих капитена Ненада Крстића који је прави пример младим играчима. Увек се одазивао и био уз своју земљу.

-----------------------------------------------------------

Срећа да смо имали Крстића

У кратким цртама Ивковић се осврнуо на учинак свих 12 играча у Словенији. Рад, залагање и понашање били су на врхунском нивоу, а једно што је недостајало, било је искуство.

– Што се плејмејкера тиче, као дебитант, Мицић је оправдао оцену да је један од највећих талената у Европи. Већ на старту се сударио са разликом у квалитету јуниорске и сениорске кошарке, али последњу утакмицу је одиграо зрело. Због притиска је правио грешке, а основна је што је мислио како да разигра себе, а не тим. Марковић је одиграо вансеријски, а имао је озбиљну повреду. Био је пример како се бори за тим, наш далеко најбољи играч „на лопти”, а дао је велики допринос у нападу. Иако нема клупски ангажман, рекао ми је да никакав уговор не може да буде већи од задовољства играња за Србију – оценио је Ивковић.

Најнеискуснија је спољна линија, али ту је можда и највећи потенцијал:

– Недовић је одиграо добро, али било је проблема са пријемом информација. Једном приликом сам га питао да ли постоји неки проблем, а његов одговор је био, да се бори сам са собом. Ради се о ретко добром момку. Анђушић је играч са златном и тако меканом руком, али недостајао му је креатор типа Теодосића. Зато је изразити је шутер из „троугла”, па ће морати да поправи рад ногу како би могао сам да направи позицију. Са Калинићем и Богдановићем смо надокнадили недостатак атлетских способности из ранијег периода. Богдановић је игром, пријемом информација и анализа показао да је играч од ког могу да се очекују врхунски домети. Калинић је донео нову енергију. Био је најбољи скакач у нападу, пријатно изненађење у сваком погледу. Немањи Крстићу недостају физикалије, али има добру главу, стабилност и селекцију шута.

Најмање је шкрипало са центрима, посебно на позицији „четворке“, где су отказала чак четворица.

– Бјелица је много помогао као крилни центар, мада је после повреде Марковића морао да преузме и организацију напада у једној фази. Као и увек, био је наш најбољи скакач, носилац игре. Његов однос према репрезентацији је какав се само може пожелети. Откровење је Гагић иако му се игра искристалисала тек у завршној фази. Оно о чему треба да води рачуна је самоконтрола у игри, али то долази с искуством. Као млад играч у веома кратком периоду је постигао много. Катић је играч изузетних атлетских способности којем недостаје искуство. Као и Штимац , имао је добрих рола али и превише грешака, заједно чак четири против Италије, То, међутим, неће покварити утисак, више су него задовољили.

Ивковић је као кључног играча издвојио капитена Ненада Крстића:

– Био је стожер тима. Није пропустио ниједан тренинг, увек се понашао капитенски. Носио је велики терет играјући против снажних и изузетно грубих одбрана и у сваком смислу био лидер. Наша срећа је била да смо имали таквог играча.

М. С.