Kraj Ivkovićeve misije

Tri dana posle pobede nad Italijom u poslednjoj utakmici „eurobasketa” u Sloveniji, košarkaška reprezentacija Srbije ostala je bez selektora. Dušan Ivković je stavio tačku na drugi mandat koji je trajao od 2008. godine, osvajanjem sedmog mesta i plasmanom na Svetski kup naredne godine u Španiji. Juče u Kući košarke, zatvorio je zvanično korice blistave karijere na kormilu reprezentacije, koja je trajala deceniju i po, obeležene sa sedam trofeja. U „velikoj” Jugoslaviji doveo je svoje momke do tri titule evropskog prvaka, svetskog zlata i olimpijskog srebra. Sačuvao je reprezentaciju u najgore vreme sankcija, vratio kada niko od njegovih kolega nije želeo da se lati „ćorava posla”. U košarkaškoj istoriji biće obeležen i kao prvi stručnjak koji je Srbiji doneo medalju na velikom takmičenju. Ipak, utisak je da ne odlazi s osmehom.

– Ispunio sam deo dogovora da vodim reprezentaciju do Evropskog prvenstva u Sloveniji. Došlo je vreme da taj posao radi neko drugi, mlađi. Biću tu, kao što sam uvek i bio. Osećam da sam mogao još, jer rad sa reprezentacijom je uvek za mene bio izazov i zadovoljstvo. Posebno sam ponosan jer sam radio volonterski, bez ugovora. Jedino me pogađaju priče da sam od ovog grada i zemlje dobio mnogo toga. Istina je, porodica Ivković je dobila mnogo od košarke – priznanja, ali ni jedan kvadrat – prilično rezignirano je rekao Ivković.

Uz kratak osvrt na Sloveniju, da je pripreme počeo sa deset umesto 18, iskusni stručnjak je ocenio takmičenje:

– Da sam u sličnoj situaciji bio sa klubom, ne bih radio, međutim naša obaveza je bila da sa izuzetno mladim timom dođemo do cilja, Svetskog prvenstva u Španiji. Ideja je bila da igru baziramo na agresivnoj odbrani na tri četvrtine terena koja bi obezbedila poene iz tranzicije, međutim sve je palo u vodu kada smo saznali da ćemo u Sloveniju bez Teodosića. Zabrana lekara njegovog kluba bila je šok, jer smo akcije pravili kao da će on igrati. Zato smo morali da se oslonimo na napade iz bloka ili igrom na centre. Posao je urađen, mada nemam nameru da veličam rezultat. Naš mladi tim je imao dosta oscilacija. Prvi pad je bio protiv Makedonije, prouzrokovan i euforijom, a slično se dogodilo i posle Francuske, kada je počelo da se govori i o medalji. Usledila su dva teška poraza od Španije i Slovenije ali su momci smogli snage da odigraju najbolje kada je trebalo. Ipak, srećan sam što sam video na rastanku njihova ozarena lica.

Iako ima svog favorita za naslednika, Ivković nije želeo da ime podeli sa javnošću.

– Ne treba žuriti, prebijati preko kolena. Imamo dosta talentovanih trenera, tu se uopšte ne postavlja pitanje. Evo, moj pomoćnik Kesar je prošao mnoga takmičenja. Ako me neko bude pitao, imaću određene predloge, ali imamo kvalitetne ljude, nekadašnje asove koji vode našu košarku i koji će sami dobro znati kako dalje.

Što se tiče brojnih otkaza, trofejni stručnjak je ponovio da nikad nije radio u težim uslovima, a nasledniku je dao savet po ovom pitanju:

– Mislim da je reprezentacija izazov i za svakog igrača bez izuzetka. Zato u njoj treba da bude mesto samo za one koji to žele. Razgovarao sam pre objavljivanja spiska sa svim kandidatima i samo mi je Mačvan saopštio da ne želi da igra. Znam da je igračima potreban odmor i saniranje povreda po završetku klupske sezone. Program je pretrpan i biće sve teže i teže da igraju svi najbolji. Zato bih savetovao budućeg selektora da traži pre objavljivanja spiska da se igrači izjasne da li mogu i žele da se odazovu.

Nema nikakve dileme da će Ivković ostati aktivan u košarci. Mnogi ga vide i kao budućeg predsednika KSS, mada je on angažman locirao na stručni deo.

– Napravili smio najbolje udruženje trenera i planiram da nastavim da pomažem na tom polju. Takođe, mislim da će biti važan moj uticaj na donošenje normativnih akata u interesu košarke, vezanih za broj stranaca i njihovo angažovanje čak u juniorskoj ligi, što bi bilo veoma loše – rekao je Ivković

Mirko Stojaković

-----------------------------------------------------------

Bodiroga: Rano o imenima

Potpredsednik KSS Dejan Bodiroga odao je priznanje Ivkoviću i igračima, uz napomenu da se novi selektor neće birati „preko noći”:

– Evropsko prvenstvo je završeno pre dva dana i rano je govoriti o kandidatima za selektora. Najvažnije je da smo ostvarili cilj, plasman na Svetski kup u Španiji naredne godine. S obzirom na okolnosti, u Sloveniji je napravljen veliki rezultat. Iza nas su značajne košarkaške zemlje, Grčka, Rusija, Turska i Italija, a stručni štab i igrači dali su veliki doprinos. Istakao bih kapitena Nenada Krstića koji je pravi primer mladim igračima. Uvek se odazivao i bio uz svoju zemlju.

-----------------------------------------------------------

Sreća da smo imali Krstića

U kratkim crtama Ivković se osvrnuo na učinak svih 12 igrača u Sloveniji. Rad, zalaganje i ponašanje bili su na vrhunskom nivou, a jedno što je nedostajalo, bilo je iskustvo.

– Što se plejmejkera tiče, kao debitant, Micić je opravdao ocenu da je jedan od najvećih talenata u Evropi. Već na startu se sudario sa razlikom u kvalitetu juniorske i seniorske košarke, ali poslednju utakmicu je odigrao zrelo. Zbog pritiska je pravio greške, a osnovna je što je mislio kako da razigra sebe, a ne tim. Marković je odigrao vanserijski, a imao je ozbiljnu povredu. Bio je primer kako se bori za tim, naš daleko najbolji igrač „na lopti”, a dao je veliki doprinos u napadu. Iako nema klupski angažman, rekao mi je da nikakav ugovor ne može da bude veći od zadovoljstva igranja za Srbiju – ocenio je Ivković.

Najneiskusnija je spoljna linija, ali tu je možda i najveći potencijal:

– Nedović je odigrao dobro, ali bilo je problema sa prijemom informacija. Jednom prilikom sam ga pitao da li postoji neki problem, a njegov odgovor je bio, da se bori sam sa sobom. Radi se o retko dobrom momku. Anđušić je igrač sa zlatnom i tako mekanom rukom, ali nedostajao mu je kreator tipa Teodosića. Zato je izraziti je šuter iz „trougla”, pa će morati da popravi rad nogu kako bi mogao sam da napravi poziciju. Sa Kalinićem i Bogdanovićem smo nadoknadili nedostatak atletskih sposobnosti iz ranijeg perioda. Bogdanović je igrom, prijemom informacija i analiza pokazao da je igrač od kog mogu da se očekuju vrhunski dometi. Kalinić je doneo novu energiju. Bio je najbolji skakač u napadu, prijatno iznenađenje u svakom pogledu. Nemanji Krstiću nedostaju fizikalije, ali ima dobru glavu, stabilnost i selekciju šuta.

Najmanje je škripalo sa centrima, posebno na poziciji „četvorke“, gde su otkazala čak četvorica.

– Bjelica je mnogo pomogao kao krilni centar, mada je posle povrede Markovića morao da preuzme i organizaciju napada u jednoj fazi. Kao i uvek, bio je naš najbolji skakač, nosilac igre. Njegov odnos prema reprezentaciji je kakav se samo može poželeti. Otkrovenje je Gagić iako mu se igra iskristalisala tek u završnoj fazi. Ono o čemu treba da vodi računa je samokontrola u igri, ali to dolazi s iskustvom. Kao mlad igrač u veoma kratkom periodu je postigao mnogo. Katić je igrač izuzetnih atletskih sposobnosti kojem nedostaje iskustvo. Kao i Štimac , imao je dobrih rola ali i previše grešaka, zajedno čak četiri protiv Italije, To, međutim, neće pokvariti utisak, više su nego zadovoljili.

Ivković je kao ključnog igrača izdvojio kapitena Nenada Krstića:

– Bio je stožer tima. Nije propustio nijedan trening, uvek se ponašao kapitenski. Nosio je veliki teret igrajući protiv snažnih i izuzetno grubih odbrana i u svakom smislu bio lider. Naša sreća je bila da smo imali takvog igrača.

M. S.