Тражимо стране, а не ценимо домаће инвестиције

Већ годинама трчимо за страним инвестицијама очекујући од њих развој, више радних места, бољи стандард. Заборављамо на чињеницу да се ниједна земља на свету није развила туђим кредитима. Отуда и питање – где су у томе домаће инвестиције. Нису ли потцењене, јер су, тврде економисти и привредници, годинама вишеструко веће од страних.

Тако Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа, наводи да је домаћа привреда прошле године инвестирала чак 2,4 милијарде евра, док економиста Мирослав Здравковић упозорава да је тешко израчунати колико тачно износи укупна вредност домаћих инвестиција, али да су свакако битно веће од страних и да ће према најгрубљим проценама ове године достићи око четири милијарде евра. Поређења ради, стране инвестиције су у првих шест месеци ове године износиле тек нешто више од пола милијарде евра.

Па зашто се онда о домаћим инвестицијама мање прича? Да ли зато што је реч о улагањима малих међу којима нема звучних имена? А свакако се ради о фирмама које запошљавају велики број људи у нашој земљи.

– Осим што су веће, домаће инвестиције су и квалитетније јер иду углавном у производњу и стварање нове вредности, а стране често иду у финансије. Чак 60 одсто овогодишњих страних инвестиција отишло је у финансијски сектор. Закључак је да је домаћа привреда највећи улагач у Србији – наводи Кнежевић, који је и власник конфекцијске куће „Модус”.

– То су инвестиције свих нас – малих и средњих бизниса. Треба рећи да српску привреду носе 220.000 предузетника и око 107.000 малих и средњих предузећа. Неће страни инвеститори донети развој, већ мала привреда која свакодневно инвестира у нове послове и текуће пословање – наводи он.

По њему, за Србију је још поразнија чињеница што домаћи и инострани инвеститори немају у шта да уложе паре.

– Ја, на пример, имам новца за улагање, али немам где да инвестирам. Неколико је разлога за то. Један велики део тржишта узели су монополисти, а ту је и сива економија која заузима велики део промета робе и услуга, понегде и до 50 одсто. Када сам тај податак изложио Доминику Строс-Кану, он је био у шоку – објашњава Кнежевић.

Да се много већа пажња мора посветити домаћим инвеститорима, сматра и Драгољуб Рајић, председник Уније послодаваца, која великим делом окупља мала и средња предузећа.

– Прва база улагања увек су домаћи инвеститори и њима се мора посветити пажња. Страни су на дугом штапу. Када на листи конкурентности паднете на 101. место, као што се нама ове године догодило, страни инвеститори то виде и закључују да смо једна од најлошије рангираних европских земаља – објашњава Рајић.

Велики проблем је, каже он, пад тражње на нашем тржишту, што је препрека даљим домаћим инвестицијама.

– Домаћим инвеститорима, а и страним, овде се исплати да улажу само уколико своје производе извозе. У таквој ситуацији се морају и даље олакшавати услови пословања и смањивати намети, јер другог начина за покретање привреде нема – закључује Рајић.

Цела прича о домаћим и страним инвеститорима недавно је добила и политичку конотацију изјавом Томислава Николића, председника Србије, који је рекао да су домаћи инвеститори у лошијем положају од страних и да добијају мање новца за отварање радних места. То је демантовано, јер новац за радна места, до 10.000 евра по човеку, добијају и једни и други без разлике да ли су домаћи или страни инвеститори. Све зависи од тога у које се гране паре улажу. До сада је ове подстицаје од државе добило 140 домаћих и 117 страних инвеститора.

С. Деспотовић

-----------------------------------------------------------

Мало страних улагања

Што се тиче страних инвестиција, Србија се ове године њима не може похвалити. За првих шест месеци привукли смо нешто више од пола милијарде евра. У сваком случају више него 2012. године када је у Србију у току целе године ушло свега 210 милиона евра. Осим тога, према подацима које смо добили од економисте Мирослава Здравковића, а који се односе на индекс инвестиција у Србији, он је последњих година у паду и тренд није повољан. Тако смо прошле године били на око 74 одсто инвестиција из 2007. године, а 2011. године на готово 81 проценат.

Треба рећи и да резултати ове владе, када је о инвестицијама реч, нису ни бољи, нити лошији у поређењу са претходном. Јер, ко год сада подсећа како је раније инвестирано више новца не каже да је 2011. године готово милијарда ушла не због страних инвестиција у производњу, већ зато што је Мишковићева „Делта” Белгијанцима продала „Макси”. Србија је од тога имала око 25 милиона евра пореза који су отишли у буџет.