Г-8 држи пола глобуса

Светска трговинска организација упозорила је на веома забрињавајућу неравномерност привредног развоја и све веће разлике између најбогатијих и најмање развијених земаља. Осам индустријски најмоћнијих држава (Група осам) са само 13,2 одсто од укупног становништва у свету контролишу 43,3 одсто светске трговине (извоза) и својим индустријским и финансијским потенцијалима успевају да остваре 41 одсто од укупног привредног учинка у свету.

На конференцији шефова држава Групе осам у Хајлигендаму тај забрињавајући несклад и проблеми који из тога произлазе нису могли да буду заобиђени, мада услед неједнаких интереса учесника није састављен ефикасни план за скорије ублажавање разлика. Уочи тог скупа у немачком листу "Франкфуртер рундшау" објављено је колико је лоша привредна ситуација нарочито у Африци где живи 950 милиона становника. Више од једне трећине афричких житеља, преко 390 милиона у 22 државе, једва преживљава. У тим државама годишњи бруто национални доходак је мањи од 500 долара по глави становника. У 10 најсиромашнијих афричких држава са 193 милиона становника бруто национални доходак не достиже чак ни 250 долара годишње по глави становника, што значи да на једног Африканца отпада само 66 центи дневно.

Разлике у опредељивању према проблемима Африке су у клубу државника Групе 8 поново потврђени. Америка има сопствени програм, најављује договоре крајем године, опажа се амерички вид глобализма, али и посебни немачки колосек глобалног утицаја. Сада је Група 8 одредила помоћ за сузбијање најтежих заразних болести које харају Африком.

На дну афричких земаља са најнижим привредним бруто националним учинком су Етиопија (са 110 долара по глави становника), Конго (122 долара), Сијера Леоне (150), Гвинеја Бисао (160) и Либерија (165 долара годишње).

На све озбиљнији раскорак и неефикасне методе глобализма указао је коментатор хамбуршког листа "Ди цајт" који наводи да су САД у досадашњем четворогодишњем ратовању у Ираку потрошиле астрономски износ од 450 милијарди долара, при чему се ти издаци за осам милијарди долара повећавају сваког месеца. У исто време америчка помоћ најмање развијеним афричким земљама једва се примећује. На ефикаснију помоћ нису навеле ни катастрофалне последице суше од које је само у Етиопији 1984. године милион људи умрло од глади, а поновна суша 2003. угрозила је живот још милион и по Етиопљана.